Дакић упутио четири захтјева ОЕБС-у: Отворена питања Шмитових наметања

Дакић је учествујући на сесији о питањима људске димензије ОЕБС-а тражио и да се пружи суштинска процјена обуставе јавног финансирања за СНСД и Уједињену Српску.

Трећи захтјев који је изнио био је да се препоручи јасна и уско дефинисана правила која штите политичко изражавање, а четврти је да се подржи кредибилан пут ка пуној домаћој демократској одговорности.

"То захтијева домаћински одговорно доношење изборних закона, способне и независне изборне институције, д‌јелотворне правне лијекове и транспарентну координацију између Мисије ОЕБС-а и ОДИХР-а када забринутост прелази институционалне границе", истакао је Дакић у обраћању на расправи чији је организатор била Стална мисија Руске Федерације при ОЕБС-у.

Он је упитао како треба да се процјењују избори које проводе домаће институције када важна правила и услови политичке утакмице и даље зависе од одлука спољне власти, саопштено је из Народне скупштине.

Дакић је образложио три међусобно повезана питања, и то споља наметнуто изборно законодавство у БиХ, обуставу јавног финансирања за одређене политичке странке – СНСД и Уједињена Српска, те ограничења политичког изражавања у БиХ.

Како је навео, прво питање се односи на интервенцију Кристијана Шмита у изборно законодавство, те указао да је одлука од 26. марта 2024. године наметнула обимне измјене и допуне Изборног закона БиХ, укључујући одредбе о пилот-пројектима изборних технологија.

Свијет

Песков открио гдје би могли бити преговори САД, Русије и Украјине

"Друго питање се односи на обуставу јавног финансирања СНСД-а и Уједињене Српске. Одлука од 24. априла 2025. године обуставила је исплате буџетских средстава додијељених овим странкама", рекао је Дакић.

Како је подсјетио, ОХР ову мјеру представља као одговор на понашање које сматра пријетњом по Дејтонски мировни споразум и уставни поредак.

Међутим, наставио је, та наведена сврха не уклања потребу да се испитају ефекти ове мјере на политичку утакмицу и недозвољену дискриминацију.

Као треће питање је акцентовао политичко изражавање у БиХ. Како је нагласио, прелиминарни налази идентификују забринутост у вези са широким ограничењима преурањене кампање и њиховом примјеном на обичну политичку комуникацију, укључујући неплаћене објаве на друштвеним мрежама.

"Политичка расправа је континуирана. Тамо гдје граница између обичног политичког изражавања и кажњиве кампање постане непредвидива, политички актери могу избјегавати законит говор. Настали ефекат одвраћања такође погађа бираче, који добијају мање аргумената и мање информација", поручио је Дакић.

У том контексту, додаје Дакић, критика изборних технологија заслужује посебну пажњу. Односно, лажне тврдње и легитимна питања о безбједности, набавци, тестирању или транспарентности - захтијевају пажљиво разграничење.

Расправи у ОЕБС-у присуствовало је више од 50 учесника, међу којима су били замјеник министра спољних послова Руске Федерације Дмитриј Јевгењевич Љубински, предсједавајући Сталног савјета ОЕБС-а Рафаел Негели, замјеник министра спољних послова Републике Бјелорусије Игор Сакрета и бројни други.

(СРНА)