Илић: Нема закона који је дефинисао 25. новембар као празник

"Врло добро знамо да би нешто било празник морало би да постоји законско рјешење које то тако регулише. Они желе да истрајавају у својим политичким борбама", рекао је Илић.

Он је указао да је очигледна разлика између Републике Српске, која празнује крај рата у БиХ, односно 21. новембар као дан постизања Дејтонског споразума и Бошњака у БиХ који обиљежавају и 1. март - што је датум који асоцира на почетак рата и датум на који је 1992. одржан нелегални референдум о отцјепљењу од СФРЈ.

"И кроз политичке процесе показујемо поштовање према Дејтонском мировном споразуму док бошњачка страна, која би објективно требала бити најзадовољнија споразумом, у апсолутној мјери га деградира", констатовао је Илић.

Он није оптимиста када је ријеч о евентуалном договору о празницима у БиХ.

"Мислим да је за тако нешто потребно да се деси некаква врста историјског помирења када је ријеч о дешавањима која су се десила претходних деценија", закључио је Илић.

Република Српска

"Не постоји разлог да се слави нешто што личи на братство и јединство, а што је вријеме прегазило"

Бивши Дан ЗАВНОБиХ-а 25. новембар обиљежава се као такозвани дан државности у дијелу ФБиХ који је већински насељен бошњачким становништвом, док га Хрвати не обиљежавају као празник.

У дијелу ФБиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је на тај датум 1992. године против воље српског народа одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ.

Овај датум у Републици Српској се не празнује јер је он симбол прегласавања и мајоризације српског народа и датум када је 1992. године на Башчаршији у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовића.

На нивоу БиХ нема закона о празницима, па су у ентитетима на снази закони о празницима Републике Српске и ФБиХ.

Република Српска слави 9. јануар као Дан Републике и 21. новембар као Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.