Каран: Крњи Уставни суд срушио дејтонску БиХ

20.11.2026 18:05

Коментари:

0
Предсједник Републике Српске Синиша Каран
Фото: АТВ

Професор уставног права Синиша Каран истакао је да је данашњом одлуком крњи Уставни суд БиХ извршио један од најтежих удара на уставни положај Републике Српске у протеклих 31 годину.

Професор уставног права Синиша Каран истакао је да је данашњом одлуком крњи Уставни суд БиХ извршио један од најтежих удара на уставни положај Републике Српске у протеклих 31 годину.

"Ово више није питање појединачне судске одлуке, већ отворени удар на темеље дејтонског уставног поретка, равноправност конститутивних народа и ентитета и саме механизме који спречавају прегласавање и доминацију", изјавио је Каран за Срну коментаришући данашње одлуке крњег Уставни суд БиХ.

Када се судском одлуком елиминише уставно право Републике Српске да заштити свој витални интерес, указао је Каран, тада се не мијења само начин одлучивања већ сама уставна природа БиХ.

"Током протекле три деценије свједочили смо бројним покушајима развлашћивања Републике Српске, оспоравања њених надлежности и наметања рјешења изван дејтонског уставног компромиса. Међутим, директно обесмишљавање уставног механизма који има члан Предсједништва БиХ у заштити виталног интереса ентитета представља преседан са далекосежним уставноправним и политичким посљедицама. Тиме се удара на једну од кључних уставних баријера које спречавају прегласавање, унитаризацију и једнострану промјену државног уређења БиХ", појаснио је Каран.

Он је рекао да дејтонски уставни поредак није успоставио БиХ као унитарну државу, већ као сложену државну структуру засновану на два ентитета, конститутивности народа и уставним механизмима њихове заштите.

Саво Минић

Минић: Одлука Уставног суда БиХ директно крши уставом гарантована права Српске

Према његовим ријечима, паритет, консензус, ентитетско гласање и заштита виталног интереса нису споредна процедурална питања, него темељне гаранције уставне равноправности и брана мајоризацији.

Он је рекао да ентитети нису обичне административне јединице, већ конститутивни елементи дејтонског уставног поретка, са властитим надлежностима и инструментима њихове заштите.

"Посебно треба подсјетити да Устав БиХ допушта могућност прегласавања српског члана Предсједништва БиХ, али управо зато успоставља додатни механизам заштите којим се одлука проглашена деструктивном по витални интерес ентитета упућује Народној скупштини Републике Српске. Тај механизам је уставна гаранција да прегласавање неће прерасти у доминацију. Његовим неутралисањем руши се равнотежа на којој почива дејтонски модел одлучивања. Прегласавање тада престаје бити уставно ограничена могућност и постаје инструмент наметања политичке воље", нагласио је Каран.

Он је рекао да је управо у томе суштина дејтонског компромиса - ниједан конститутивни народ и ниједан ентитет не смију бити потчињени вољи других, те да зато постоји ентитетско гласање у Парламентарној скупштини БиХ, заштита виталног националног интереса и право заштите виталног интереса ентитета у поступку одлучивања Предсједништва БиХ.

"То нису препреке демократији, већ уставне гаранције демократије у сложеној, вишенационалној држави. Без паритета, консензуса и дјелотворних механизама заштите, дејтонски Устав губи своју суштину, а БиХ се удаљава од принципа на којима је успостављена", додао је Каран.

Он је појаснио да је најопаснија димензија ове одлуке чињеница да је Уставни суд БиХ отворено искорачио из улоге уставобранитеља и присвојио улогу уставотворца.

"Институција која је дужна да штити Устав не може под изговором његовог тумачења мијењати саму уставну структуру државе. Овдје није ријеч о заштити уставности, него о фактичкој ревизији Устава без промјене иједног његовог слова, без уставне процедуре и без сагласности конститутивних народа и ентитета", рекао је Каран.

Позивајући се на коначност и обавезност својих одлука, каже он, крњи Уставни суд практично ствара нову уставну стварност коју легитимни представници конститутивних народа и ентитета никада нису усагласили.

Милорад Додик

Додик: На радост многих данас је умрла БиХ

"Када се томе дода чињеница да је неизвршавање одлука Уставног суда кривичноправно санкционисано, постаје јасно каква се моћ концентрише у рукама институције која се својим дјеловањем све више удаљава од дејтонског уставног оквира. То више није владавина Устава, него покушај успостављања владавине над Уставом, судократије у којој судска власт преузима надлежности уставотворца", нагласио је професор уставног права.

Према његовим ријечима, у позадини таквог дјеловања препознаје се шири процес наметања тезе да је дејтонски Устав тек привремено рјешење које треба превазићи, чак и без Формалног уставног договора.

"Судским тумачењима настоји се остварити оно за шта не постоји уставна сагласност: постепено уклањање федералних елемената и трансформација БиХ у правцу унитарне државе. Уставни суд, међутим, нема мандат да одређује каква БиХ треба да буде, јер његова уставна дужност јесте да штити постојећи уставни поредак, а не да га преуређује", навео је Каран.

Стога, каже он, ова одлука се не може посматрати изоловано, она представља изузетно опасан корак у процесу слабљења уставних механизама Републике Српске и покушаја неформалне трансформације дејтонске БиХ.

Додао је да Република Српска, бранећи своје надлежности и право на уставну заштиту, брани и сам принцип равноправности на којем почива дејтонски поредак.

"Тај принцип мора важити за све конститутивне народе и оба ентитета, јер равноправност и међусобно уважавање јесу основа стабилности БиХ. Ако се уставни положај Републике Српске може мијењати без њене сагласности, ако се ентитетски механизми заштите могу неутралисати судским тумачењима и ако се федерални принципи могу потискивати без формалне уставне ревизије, онда више не говоримо о примјени дејтонског Устава, него о стварању новог уставног поретка без уставотворне сагласности, новог државног уређења без договора и нових правила мимо прописане уставне процедуре", истакао је Каран.

Сташа Кошарац

Кошарац: Сарајевска хајдучија не може одузимати права Српској

Зато, оцијенио је, ова одлука представља једно од најозбиљнијих оспоравања саме логике дејтонског уставног уређења од његовог успостављања.

"Уставни суд БиХ нема мандат да укида Дејтон, нити да мијења уставну природу и судским одлукама гради унитарну државу. Оног тренутка када су судије несрећног крњег Уставног суда БиХ себи присвојиле право да мијењају уставни поредак који су дужне да штите, престали су бити чувари Устава и постали његови рушитељи, а рушењем дејтонског Устава не руши се само уставни положај Републике Српске него и темељи БиХ у коју се куну", констатовао је Каран.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму