Каран: Референдумом потврдити уставноправни статус Републике Српске

"Основ уставног и државног уређења новонастале државне заједнице су Женевски и Њујоршки принципи који су директно уграђени и разрађени у Уставу БиХ. На тај начин они су постали и дејтонски и уставни принципи на којима почива сложена државна заједница БиХ", појаснио је Каран.

Професор Каран је указао да се референдумом враћамо на Женевске и Њујоршке принципе и потврђујемо оно на шта је дат потпис у Дејтону.

Колумну професора Карана за Срну преносимо у цјелости:

Дисолуција Југославије

Дисолуција Југославије представља фактичку чињеницу која до данас није добила компетентно и коначно тумачење, али су јасни узроци распада СФРЈ. Били су то, прије свега, разноликост становништва и неспособност централне комунистичке власти да сачува вјештачко "братство и јединство".

У БиХ већ крајем 1991, а најкасније почетком 1992. године више није постојала суверена власт. Тиме је БиХ фактички престала бити држава, јер њене институције више нису ефективно дјеловале на цјелокупној територији БиХ. Већ крајем 1992. године у бившој СР БиХ егзистирале су три државотворне цјелине: Република Босна и Херцеговина (муслимански дио), Република Српска (српски дио) и Херцег-Босна (хрватски дио).

Канибал из срца Европе жели на слободу: Жртви одсјекао мушкост, појео је са кромпиром

Све три државотворне цјелине имале су обиљежја националне државе, свака са својом територијом, војском, полицијом, организацијом власти, властитом монетом и другим државним институцијама и обиљежјима.

Република Српска је најмање два пута призната као самостална држава у периоду након распада СР БиХ до Дејтона - прво признање је план Торвалда Столтенберга и Дејвида Овена, предложен 1993. године, према којем се БиХ дијелила на три републике у конфедералном односу.

Друго признање Републике Српске као државе је Оквирни споразум о конфедералним везама између Републике Хрватске и бошњачко-хрватске федерације у БиХ, као дио укупног аранжмана у процесу ставарања Федерације БиХ, створене Вашингтонским споразумом од 18. марта 1994. године

Настанак државне заједнице БиХ

Мировни приједлози су уважавали чињеницу постојања три државе на територији бивше СР БиХ. Предлагана су рјешења у виду конфедералног односа или стварања федералне, савезне државе. Ниједан план није предвиђао унитарну БиХ.

БиХ се није могла трансформисати од федералне јединице бивше СФРЈ у самосталну, поготово не унитарну државу, из једноставног разлога што је сваки од три конститутивна народа у БиХ имао различит поглед на рјешавање југословенске кризе.

Обијен и опљачкан храм Светог Саве

Коначан приједлог за БиХ је Дејтонски мировни споразум, према којем је она конституисана као сложена конфедерално-федерална држава састављена од двије државотворне јединице, коју су прихватила сва три народа и овјерила међународна заједница.

Дејтонски мировни споразум и посебно његов саставни дио - Анекс 4, Устав БиХ, и данас посматрамо као једини могући нормативни оквир за заједнички живот у БиХ. Тада је представљао одраз реалних друштвених односа и околности које су биле на снази 1995. године, а које се нису промијениле ни данас.

Дакле, Дејтонски споразум ником није одговарао у потпуности, али сви су пристали на њега јер је испуњавао минимум захтијева све три стране. Дејтонски споразум личи на све дотадашње мировне приједлоге (од Кутиљера, Венс-Овена, Овен-Сотелберга, Контакт групе) који су предвиђали неку врсту реалне уније, федерације или конфедерације (Овенс-Сотелберг је чак предвиђао унију/савез три државе). За све мировне приједлоге заједничко је да ниједан није предвиђао стварање унитарне БиХ.

Дејтонски споразум је потписан оног часа када су зараћене стране пристале на компромис и када је свака од ове три стране остварила минимум свих захтијева:

1. Република Српска минимум својих настојања налази у сложености новоформиране државе у којој добија етно-територијално представљање и конститутивност народа и равноправност Републике Српске, као ентитета. Република Српска је дјелимично остварила своју самосталност и добила међународну верификацију, као и капацитет да не буде прегласана. Дакле, Република Српска од Дејтонског споразума није више држава са пуним капацитетом, задржала је унутрашњи суверенитет, а спољњи је (дјелимично) припао БиХ.

2. Бошњаци су пристали на Дејтонски споразум јер је испуњен њихов захтјев да БиХ настави свој "међународноправни континуитет", са измијењеном унутрашњом структуром. Дакле, БиХ тек 21. новембра 1995. године добија ново име, нову унутрашњу сложену структуру.

3. Хрвати су пристали на Дејтонски споразум из простог разлога јер су добили статус конститутивног народа и равноправно учешће у изградњи институција са друга два народа.

Споразум је донио мир, али и концепт уставног уређења новоформиране заједнице заснован на односима три конститутивна народа и два ентитета кроз успостављен баланс друштвених односа, равноправности, паритета и консензуса као гаранције суверенитета сваког од носилаца - конститутивног народа и ентитета, те федерално-конфедерални облик државног уређења као једини могући облик артикулације и конституционализације државне власти који омогућава реализацију тих принципа.

Шкаљарац с потјерницом за убиство крио се у БиХ са лажним пасошем

Дејтонским споразумом је успостављен заједнички и веома ограничен у погледу функција, ниво власти, али је и уважена реалност о посебности конститутивних елемената - ентитета и народа. Ентитети су добили све прерогативе државе и широко постављене надлежности које су успостављене генералном клаузулом у Уставу БиХ.

Устав БиХ почива на начелима паритета, консензуса, механизама заштите и консоцијативне демократије. Ниједна одлука не може бити донесена на начин да један народ прегласа други или друге, а уколико се то технички изведе постоји заштита виталног националног интереса два носиоца суверенитета: народа и ентитета.

Дакле, БиХ је специфична мултиетничка, асиметрична конфедерално-федерална, лабава федерација (према неким ауторима и реална унија) са ограниченим надлежностима и пуним коначним ауторитетом и сувереном влашћу етнотериторијалних елемената. Не смије се занемарити чињеница да БиХ припада само онолико колико јој дају ентитети.

Женевски и Њујоршки принципи као основ уставног и државног уређења БиХ

Основ уставног и државног уређења новонастале државне заједнице су Женевски и Њујоршки принципи који су директно уграђени и разрађени у Уставу БиХ. На тај начин они су постали и дејтонски и уставни принципи на којима почива сложена државна заједница БиХ.

У преамбули Устава БиХ јасно је наведено: "Позивајући се на Основне принципе договорене 8. септембра 1995. у Женеви и 26. септембра 1995. у Њујорку...".

У тешкој несрећи повријеђена беба од годину дана

Потребно је подсјетити и да су представници Републике Српске били активни преговарачи у Њујорку и Женеви.

Међутим, Женевски и Њујоршки уставни принципи су дерогирани и деградирани противуставним и антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ и високих представника који су формирали паралелни уставнополитички систем који не кореспондира са Дејтоном.

Континуирано уништавање дејтонске БиХ

Данашње стварно уставно, политичко и институционално стање у БиХ није ни приближно оном које гарантује Дејтонски мировни споразум. Дошло је до размимоилажења између договореног, писаног Устава и наметнутог политичког система од спољних фактора.

БиХ је постала модерни протекторат. Неуставан пренос надлежности је попримио такав облик и обим да се слободно може констатовати да Устава више и нема и да је замијењен фактичком неуставношћу, која је плод вишедеценијског правног насиља високих представника и Уставног суда БиХ.

Циљ напада на Дејтонски споразум јесте да се неуставним и незаконитим путем наруше принципи и баланс мултиетничког, сложеног друштва у правцу насилне и вјештачке промјене природе облика државног уређења БиХ у унитаристичко.

Ужас у Бањалуци: Мушкарац исјекао вене у дворишту Гимназије

Ова насилна настојања за промјеном облика уређења представљају и основни разлог нестабилности и неефикасности друштва и нефункционалности државе. Под изговорима "демократизације" и стварања "демократске државе", политичко Сарајево, потпомогнуто међународном заједницом, константно инсистира на измјенама Дејтона.

Доношењем нових и измјенама постојећих правних аката високи представници су битно мијењали Уставом утврђене принципе подјеле надлежности.

Високи представници су само од 2009. године наметнули 105 амандмана на уставе ентитета, донијели више од 800 одлука, више од 300 прописа и извршили око 500 смјена лица у само њима знаним и неправним вансудским поступцима без икакве могућности жалбе.

Републици Српској је наметнуто око 260 одлука којима су високи представници доносили или мијењали/допуњавали законе, Устав, смјењивали изабране функционере и остало.

Мртвом брату клијештима откинуо комад уха и држао га у замрзивачу

Посљедица узурпације овлаштења је чињеница да су у органу високог представника три врсте власти уједињене - законодавна, извршна и судска. Финални ударац уставноправном поретку БиХ задао је нелегални и нелегитимни Кристијан Шмит који је својим наметнутим одлукама срушио све - комплетан уставноправни поредак БиХ.

Референдумом потврдити уставноправни статус Републике Српске

Република Српска поштује договорену, дејтонску БиХ, која је састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Ниједна институција, ни правни ни политички субјекат не могу бити изнад одлука донесених демократским процедурама у органима ентитетске или власти на заједничком нивоу БиХ, посебно органа представничке, народне демократије у којима се усвајају закони и Устав.

Бањалучанка крала у продавници, радница је ухватила на дјелу

Садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промјене и допуне Устава БиХ као Анекса 4. Дејтонског споразума, треба превазићи досљедном примјеном одредбе Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети "у потпуности придржавати овог Устава БиХ".

Разлози и друштвене околности које су довеле до потписивања Дејтонског споразума на снази су и данас. Ништа се није промијенило. Народи као носиоци суверенитета дужни су да заштите Дејтонски споразум и дају одговор на 30 година његовог рушења, демократским исказивањем воље. Најбољи начин за то јесте референдум. Референдумом се враћамо на женевске и њујоршке принципе и потврђујемо оно на шта је дат потпис у Дејтону!