Извор:
СРНА
13.09.2025
12:42
Коментари:
0Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је Друга крајишка бригада, заједно са другим храбрим јединицама Војске Републике Српске, дала огроман значај у одбрани Републике Српске и српског народа.
На обиљежавању 34 године од формирања славне бригаде, Стевандић је истакао да је за младе генерације, које живе данас у слободи захваљујући борцима Војске Републике Српске, важно да знају да је култура сјећања арматура опстанка.
Хроника
Акција "Кавез": Ухапшено пет чланова групе "Пантери"
"Поготово данас када се против Републике Српске и Срба генерише највећа могућа мржња, готово већа него 1991. године. Погубно је да ту мржњу генеришу институције, од Уставног суда БиХ, политичких партија у Сарајеву, тзв. заједничких институција у којима се одлучује без Срба", рекао је Стевандић новинарима у Бањалуци.
Он је нагласио да је највећи генератор мржње према Републици Српској Кристијан Шмит.
Према његовим ријечима, сви они су директно заслужни и одговорни што су срушена гробља у Зеници.
"Порушили би и ово гробље у Бањалуци кад би могли, јер су они увели праксу да се злочин над Србима не кажњава, да се угрожавање Српске, њених грађана и институција не кажњава и да се буквално људи позивају да то чине", поручио је Стевандић.
Стевандић је нагласио да је важно да Српска и њен народ остану јединствени и фокусирани, те да не дозволе да их испровоцирају, како би сви знали гдје је црвена линија опстанка, одбране и личног достојанства, те колективног памћења.
Кроз Другу крајишку бригаду у Одбрамбено-отаџбинском рату прошло је више од 23.000 бораца, од којих је 231 погинуо, док се три борца воде као нестала.
Свијет
Апокалиптични призори у Пакистану: Најмање 97 страдалих у поплавама
У току борбених дејстава Друга крајишка бригада имала је више од 1.500 рањених бораца, од којих су њих више од 750 ратни војни инвалиди.
Друга Крајишка бригада, једна од славних јединица Војске Републике Српске, формирана је 18. септембра 1991. године.
Борци Друге крајишке на ратном путу дугом 3.500 километара прошли су од Западне Славоније, "Коридора живота", преко градачког, орашког, добојског, сарајевског, влашићког, гламочког и бихаћког ратишта, па све до Мањаче.
Хроника
2 ч
0Економија
3 ч
0Србија
3 ч
0Република Српска
3 ч
0Најновије
Најчитаније
15
17
15
14
15
12
15
11
15
06
Тренутно на програму