Све чешћа злоупотреба боловања: Шта је разлог?

"Постоји јасна законска регулатива и законска и под законска регулатива којом се дефинише ова област. Кад кажем подзаконска мислим првенствено на правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад гдје постоји међународна шифа болести свака болест је дефинисана онолико дана колико максимално једна особа може да буде на привременој спријечености за рад тј. боловању", рекао је др Владимир Шормаз, помоћник директора за медицинске послове у Заводу за медицину рада и спорта Републике Српске.

Највећи број боловања односи се на обољеле од карцинома као и трудноће. Поред тога честа су и обољења мишићно-коштаног система гдје се и јављају најчешће могућности злоупотребе боловања, каже Шормаз.

"Јасно је да сваки бол у доњем дијелу леђа, свака лумбо ишијалгија неће реаговати исто на вид физикалне терапије па и на стационарни физикални третман односно рехабилитацију. Међутим , постоји одређени правилник и одређена законска регулатива тј. правилник којим се регулише те област и којим дефинишемо максималан број дана који може одређена особа бити на боловању", додаје Шормаз.

Ко отвара боловање

Боловање отвара доктор породичне медицине које максимално може трајати 30 дана након чега слиједни првостепена комисија која максимално уступа до 6 мјесеци када особа одлази код органа вјештачења ПИО осигурања ради процјене преостале радне способности, појашњава Шормаз.

Друштво

МУП Српске стаје у крај лажним боловањима

"Што се тиче ванредне оцјене привремене спријечености за рад, постоји и та могућност од послодавца гдје они предају захтјев ФОНД-у здравственог осигурања који просљеђују нама захтјев да бисмо ми организовали ванредну оцјену привремене спријечености за рад", рекао је Шормаз.

Према његовим ријечима, неправилност за рад утврђује се на основу прегледа медицинске документације на основу правилника ако је особа "прекорачила" одређени број дана за боловање. У том случају првостепена комисија закључује боловање у складу са правилником и шаље радника на посао.