Припрема се промјена прописа за боловања: Предложена контрола љекара

07.07.2026 16:43

Коментари:

0
Посао канцеларија
Фото: /Pexels

У ФБиХ припрема се значајна промјена прописа којима се третира боловање радника.

Званична статистика каже да годишња стопа боловања у овом ентитету износи између 10 и 13 посто, што значи да радник у просјеку проведе 25 радних дана на боловању. Поређења ради, европска годишња стопа боловања износи 3,5 посто, што значи да радник у просјеку буде на боловању 6,5 радних дана.

Према подацима Удружења послодаваца ФБиХ, боловања су најучесталија у радно интензивним дјелатностима, као што су прерађивачка индустрија, трговина, грађевинарство и услужне дјелатности, у којима одсуство једног радника може у великој мјери утицати на организацију рада.

Посебно су се осврнули на боловања запослених у јавном сектору и у периоду сезонских послова.

"Кориштења и злоупотребе боловања у јавном сектору су велики проблем за сам реални сектор, због (не)расположивости услуга јавног сектора према реалном сектору и због проблема пуњења здравствених фондова у ФБиХ", изјавио је за Кликс предсједник Удружења послодаваца Нихад Имшировић.

Информације Удружења говоре, наставља, о екстремно високој стопи кориштења боловања, а бројни су примјери злоупотреба боловања, посебно у периоду сезонских послова.

Које измјене су предложене

Послодавци тврде да им злоупотребе, као и боловања уопштено, представљају значајан финансијски терет, због чега инсистирају на промјени прописа који се односе на ово питање.

Првобитно су захтијевали измјене Закона о здравственом осигурању ФБиХ, око чега није постигнута сагласност с ентитетском влашћу и Савезом самосталних синдиката Босне и Херцеговине (СССБиХ), као преостала два социјална партнера.

Међутим, постигнута је сагласност да се измијени Правилник о поступку и критеријима за утврђивање привремене спријечености за рад.

С обзиром на то да је ријеч о подзаконском акту, овај документ не мора пролазити парламентарну процедуру, већ га на приједлог Федералног министарства здравства званично усваја Влада ФБиХ.

Говорећи о захтјевима послодаваца, Имшировић је указао да они траже да се са 42 на 15 дана скрати период у којем послодавци исплаћују накнаду за вријеме боловања. Сматрају праведним да накнаде за боловања дужа од 15 дана плаћају јавни здравствени фондови у ФБиХ.

"Подјелом трошкова боловања између надлежних институција и послодаваца, институције би показале пуно већи интерес за контролу и злоупотребу боловања, а овако је сав терет на послодавцима", оцијенио је Имшировић.

Као аргумент да је приједлог послодаваца оправдан, истакао је податак да је број боловања у периоду 2025–2026. повећан за више од 200 посто.

Но, предсједник СССБиХ Самир Куртовић рекао је Кликсу да су Синдикат и Федерално министарство здравства против тога да се финансијски трошкови боловања дијеле између фирми и здравствених фондова. Према његовим ријечима, социјални партнери су се усагласили да се промјеном прописа омогући контрола љекара који одобравају боловања. Позивајући се на податке којима располаже, случајеви злоупотреба боловања нису толико бројни како то тврде послодавци.

Ипак, Имшировић је нагласио да су социјални партнери сагласни да је проблем ескалирао.

"Иако не постоји званична статистика која би прецизно квантификовала обим злоупотреба, подсјетићу на недавно одржану тематску сједницу Економско-социјалног вијећа (ЕСВ) ФБиХ, на којој су се сви актери сложили да је проблем заиста ескалирао и да га треба ставити под контролу", изјавио је и додао да послодавци не доводе у питање право на боловање.

Колики су економски губици

Упитан колики су економски губици због боловања, одговорио је да је то нешто што треба разматрати у ширем контексту.

"Није ријеч само о директним економским губицима. Знамо да Босна и Херцеговина има проблем с радном снагом, питањима инвестиција, ефикасности рада компанија и друго", рекао је.

Утолико ово питање, како је закључио Имшировић, третирају у оквиру укупних вишегодишњих напора на побољшању пословног амбијента, скупа с питањима фискалних и парафискалних политика, радно-правног законодавства, смањења сивог тржишта, задржавања младих у земљи, реиндустријализације и унапређења модела школства за потребе тржишта рада.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: