"Три највеће силе поручиле да је ОХР-у истекло вријеме"

“Република Српска годинама указује да су дијалог, договор и поштовање Дејтонског споразума једини пут ка стабилности. Вријеме је да одговорност преузму домаће институције, а да одлуке о нашој будућности доносимо сами, уз пуно уважавање права сва три конститутивна народа”, рекао је предсједник Владе Републике Српске, Саво Минић.

Најважније је, према оцјени Ненада Стевандића, то што су САД, Русија и Кина током сједнице изнијеле ставове који иду у прилог окончању међународног управљања и затварању ОХР-а. Стевандић истиче да извјештаји и покушаји да се кроз ОХР утиче на политичке процесе у БиХ неће промијенити такав однос.

„Ово је много важније од става оних који мисле да ће се злоупотребом ОХР-а и његовим извјештајима нешто промијенити у Савјету безбједности УН - неће, сви ће бити против ОХР-а. У бошњачкој јавности постоји наратив да њих ОХР чува. Мисим да он њих чува само да се не договарају са Србима. Вјероватно ће и они бити свјесни да је ОХР само препрека, а не чувар Би“, рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић.

По обичају, Денис Бећировић је сједницу Савјета безбједности искористио за оптужбе на рачун Републике Српске и Србије. Посебно му је, чини се, засметао став Сједињених држава, који је, каже, посљедица лобирања Републике Српске. Руководство Српске оптужио је за покушаје дестабилизације Дејтонског споразума и угрожавање мира у БиХ. Жељка Цвијановић истиче да његово обраћање није било усаглашено у Предсједништву БиХ, те да представља искључиво његов лични политички став.

„Видјела се јасна разлика између оних који заговарају вјечне интервенције и оних који говоре о потреби да се оконча ера неуставног наметања. Посебно је важно што је тијеком сједнице потврђено да постоји све израженије разумијевање да се политичка питања у БиХ морају рјешавати унутарњим договором, а не наметањем извана. Република Српска остаје одређена за очување мира, стабилности и уставне позиције конститутивних народа који путем дијалога треба да обликују будућност БиХ“, рекла је српски члан Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић.

На потребу усаглашавања ставова унутар Предсједништва БиХ указује и Радомир Илић. Истиче да се у име БиХ може говорити само на основу заједнички договорене позиције, а уколико сагласности нема, требало би јасно нагласити чији се ставови износе.

„Потребни су нам храброст и визија да изградимо нови политички приступ, који је данас демонстриран овдје и за који сматрамо да је користан и од помоћи. Он може да помогне у превазилажењу постојећих унутрашњих несугласица, јер ће помоћи више него унутрашње подјеле“, рекао је стални представник Србије у УН-у Радомир Илић.

На сједници Савјета безбједности поручено је и да изабрани лидери у БиХ имају пуна овлаштења да што прије приступе формирању власти и успостављању институција у складу са Уставом. Лучијано Калужа истиче да политичке странке из Сарајева морају да уваже поруке међународних представника и чињеницу да политика блокада и затварања, коју су заступали, нема подршку какву су очекивали, посебно не од Сједињених Држава.

„Република Српска је због става да треба разговарати унутар БиХ без страних представника који би се мијешали у њихове договоре, била кажњена и то је парадокс. Сада се то враћа у смислу става САД који каже- морате ви разговарати и начин на који будете разговарали унутар БиХ у ствари је и начин како ће бити угашен ОХР“, рекао је стручњак за међународне односе, Лучијано Калужа.

Судећи по дискусијама представника Сједињених држава, Русије и Кине у Савјету безбједности Уједињених нација, тренутак окончања међународне супервизије у БиХ све је ближи. Против тога поново је било тек неколико западно-европских земаља и Денис Бећировић. И док су се током сједнице поново показале подјеле међу међународним представницима о будућности ОХР-а, сагласност је постигнута о продужењу мандата мисије ЕУФОР Алтеа за још годину дана. Резолуцију је подржало свих 15 чланица Савјета безбједности.