"Веритас": Навршило се 35 година од страдања Срба на подручју источне Билогоре

Акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос 10" почела је 31. октобра 1991. године нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље, а за два дана протјерано је 4.000 људи из 38 насеља.

У избјегличкој колони према БиХ, гдје су нашли уточиште, било је и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома.

Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачке, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.

Током ових дејстава уништени су и значајни православни храмови који су представљали јединствене споменике културе под заштитом УНЕСКО-а.

До темеља су изгорјеле дрвене цркве билогорског стила - Храм Светог Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. године и Храм Успења Пресвете Богородице у Доњој Рашеници, саграђен 1709. године.

На подручју источне Билогоре од 1991. године страдале су укупно 64 особе, већином српске националности или лица повезаних са српским породицама.

Међу страдалима је био 41 цивил, од којих је 18 убијено прије почетка акције "Откос 10", у оквиру кампање застрашивања, док су 21 били припадници Територијалне одбране.

Регион

Веритас упозорава Србе: Опрез на граници с Хрватском, могућа хапшења!

До данас се трага за посмртним остацима 16 несталих.

За злочине почињене над Србима на овом подручју, пред правосудним органима до сада је одговарао једино Вељко Марић, припадник Збора народне гарде /ЗНГ/ из Грубишног Поља.

Вијеће за ратне злочине у Београду осудило га је на 12 година затвора због убиства цивила Петра Слијепчевића /65/ 31. октобра 1991. године у његовој породичној кући у селу Растовац.

Током издржавања казне, против Марића је у Србији покренута нова истрага због сумње да је у септембру 1991. године ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те заробљавао и мучио Звјездана Мачка.

У јуну 2015. године, прије завршетка ове истраге, Марић је пребачен у Хрватску, уз званичну обавезу хрватске стране да ће наставити кривични поступак покренут у Србији, преноси Срна.

До данас нема потврде да правосудни органи Хрватске поступају по овој обавези.

Регион

"Веритас": Нова фаза гоњења Срба - фудбалер ухапшен усред утакмице

С друге стране, Општински суд у Бјеловару је у марту 2016. године донио правоснажну пресуду којом је супрузи и сину убијеног Слијепчевића досудио око 50.000 евра на име накнаде штете и 7.000 евра за судске трошкове.

Посљедице злочина почињеног у октобру 1991. године најбоље илуструју демографске промјене на овом подручју.

До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је око 18.000 становника српске националности.

Према подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. године на овом простору преостало је свега 1.170 Срба, углавном старије животне доби, док је према званичном попису становништва из 2021. године тај број пао испод 1.000.