Жена је почела јаукати: "Излази глава!", а ја говорим: "Стрпи се!" Она каже: "Готово, порађам се!" Стао сам насред пута, спустио сједиште и стварно видим вири главица!
Ауто-механичар Марко Петрић (34) тог 2. октобра прошле године у колима сам, без ичије помоћи породио је супругу Марину Благојевић (27) из Црне Баре!
Беби Новаку се баш журило, па није могао да сачека да мајка стигне до лозничке болнице.
- Били смо код куће и жена је осjетила болове. Прво је била фрка јер су три аутомобила била паркирана у нашем дворишту, нисмо могли да изађемо док не склонимо први, а ја нисам имао кључеве да га покренем. Изгубили смо вријеме док смо нашли тај кључ. Послије је био лош пут Бадовинци-Прњавор - започиње причу Марко, који са Марином има троје дјеце:
- У Липничком шору, на 150 метара прије скретања за Лозницу, почела је да виче да се порађа. Нисам имао времена ни да скренем крај пута. Отворена врата и моја и њена. Сједила је на мјесту сувозача. Спустио сам сједиште и стварно видио да вири глава! Сјетио сам се да скинем дукс и да ставим испод ње, да не испрља сједиште!
Кад нема бабица и љекара, морале су да послуже руке искусног ауто-механичара, навикнуте да вуку, притискају, извлаче... Али овога пута нису пред Марком била кола и камиони и није му било нимало свеједно.
- Ухватио сам дијете за главу. Нити смијем да га стиснем за главу, нити да вучем. Откуд знам, откинућу главу. Видим ја она стиска стомак, стиснем и ја да јој помогне. Дијете је изашло. Видим дјечак!
Прихватио је дијете у наручје, Марина га је у страху питала: "Шта ћемо?" Пружио јој је бебицу, сјео за волан и кренуо до болнице у Лозници.
- Утрчао сам у породилиште и викао: "Породила ми се жена у ауту!" Сва срећа - све је прошло у најбољем реду. Да сам знао да ће се породити у колима, кренуо бих ка Шапцу, ближи је од Лознице. Медицинске сестре су ме питале како се нисам уплашио и да многи падају у несвијест.
Каже да није паничио и да је био присебнији од супруге Марине. Након што је као ауто-механичар успио да породи жену, услиједиле су и реакције пријатеља и комшија.
- Било је мало завитлавања да пређем у акушере, кажу да је чистији посао.
Марина наводи да је порођај трајао неколико минута.
- Кад је кренуо порођај, Марко је морао да стане, прихватио је бебу, а послије су у болници пресјекли пупчаник. Супруг је био присебнији, ја се пола порођаја и не сјећам. Сва срећа па је све прошло како треба. То ми је трећи порођај, знала сам шта ме чека, али баш у колима да се породим - прича кроз смијех Марина.
