Kristijan je ovu tajnu povjerio u nedavnom razgovoru za Balkan Info, zajedno sa Zoranom Brankovićem Lepim, nekada strahom i trepetom Beograda

Priča se vrti oko Radovana Lagundžina, Kneletovog najboljeg druga iz djetinjstva. Popularni Žabac “karijeru” u kriminalu započeo je još osnovnoj školi. U svijetu “sa one strane zakona” rastao je u isto vrijeme kada i Golubović. Važio je za odvažnog, hrabrog i dečka na ivici ludila. Ipak, Kristijan tvrdi da ga se Žabac plašio i često krio od njega. O jednoj od takvih situacija svjedoči i Lepi koji kaže:

“Ja sam bio tu kada je na primjer Kristijan pobjegao iz Petog suda. Kristijan je došao sa Tasom Ćoravim, KLR-om. U bašti smo sjedili Ruki, Knele, ja Vale i još neki ljudi. I Golubovič je prišao, pozdravio se sa nama, ali nije znao da je Žabac tada bio u WC-u, tresao se od straha sa džogerom u ruci.”

Ali zbog čega se ozloglašeni Lagundžin plašio baš Kristijana Golubovića, i tu u vrijeme dok su još bili početniici, ili, bolje rečeno, zbog čega je Golubović toliko mrzio Radovana?!

“Sve je počelo u jednom od najkrvavijih okršaja u Beogradu u kome smo do tada učestvovovali", priča Kristijan i dodaje:

“Žabac je ispao velika cava na splavu kad je Peković Miodrag Pele upucan, od jednog veoma opasnog čovjeka, ali ja neću da pričam sada o kome se radi, ali ću vam reći da je mnogo velika ekipa tada tu bila. Žabac je bio sa mačetom iza jednih vrata, ja sam zgrabio njegovog kuma Pantu (kuma čoveka koji je pucao) i držao ga ispred sebe i krio se od ovog što puca iz Magnuma 357. Taj čovjek je pucao, pogodio je jednim metkom u butinu Peleta, i dva su pogodila Pantu pokojnog u glavu. A mi smo Pantu upravljali ka njemu (pucaču) dok je ovaj pucao. Žabac stoji sa mojom velikom mačetom na 7, 8 metara odakle čovek puca na nas, da nas ubije, ne da nas rani. Stajao je iza vrata i samo da je zamahnuo mačetom odseko bi mu ruku, nije smio da ga udari.”

Tog momenta se popularni Žabac zauvijek zamjerio Kristijanu koji ga je, čim su izašli napolje, oborio na zemlju i počeo da udara.

“Bijem ga tu te noći ispred, pjevali su Kiki i Piloti „Kao ptica na mom dlanu...“, promocija na „Žuća“ splavu na Adi ciganliji…” sjeća se Kristijan i dodaje “bila je promocija, sve se pokvarilo, čovjek je poginuo, Pele je ranjen i iživljava se, sam sebi uzme hemijsku i vadi metak iz rane, haos, 17 ili 18 godina smo imali. Njegov otac (Peletov) normalan, majka normalna, on upucan, ja ga odveo na splav, kriminalci Kvisko, Kudra neki, onda onaj Stari... To je bila opasna ekipa tada tek u usponu, nahvatali su se novca i to su bili strašno opasni momci. Ali mi smo bili djeca, klinci. Mi smo znali Arkana malo, ja sam se držao Ljube Zemunca i te ekipe – Jusa, Ćenta....

"Tada se to desilo, tada sam ja Žapcu zamjerio što nije odsjeko ruku tom što je pucao, jer je trebalo da uradi minimum to, ili barem da uhvati ruku pa na dole, da ne radi onaj Magnum po nama. Nego čovjek, zamislite koliko je on bio bijesan, da je on kada je ispalio 6 metaka koliko je bilo u burencetu, mi čujemo „klik, klik, klik“. On je bio nervozan jer mi mu držimo kuma, i taj kum pada dole, on pogleda i ode niz most. Pobjegne", objašnjava Golubović.

"Policiji smo rekli da je neki nepoznati čovjek pucao u nekog tamo, ovog čovjeka smo htjeli da zaštitimo, pogodilo ga u glavu, ne znamo mi ništa.” opisuje kristijan Metež koji je kasnije nastao.

A onda je odlučio da otkrije tajnu koju je čuvao 25 godina:

„Žabac je ubijen iz krateža koji sam ja držao u Mažestiku. Da li slučajno ili namerno, ne znam, ne sećam se, imam slabo pamćenje, ali je ta puška u to vreme bila u Mažestiku.”

Radovan Lugundžin Žabac poginuo je 1990. u obračunu oružjem sa Dejanom Jankovićem.

Žabac je držao pištoj, Dejan kratež - gore pomenuti ili neki drugi, ne možemo sa sigurnošču da znamo.

Njegov ubica pronađen je i izručen Srbiji iz Frankfurta tek 8 godina kasnije.

Pratite nas na društvenim mrežama