Ипак, једно је бити путник, а нешто сасвим друго бити пилот. Храброст, брзина, одлучност, оштро око и добри рефлекси, особине су које пилот хеликоптера мора да посједује. А ако је његов позив да служи народу, одговорност је још већа.

Свјесна је тога и Бањалучанка Габријела Петрушић, студент четврте године војног ваздухопловства на Војној академији у Београду.

Умјесто студија на неком цивилном факултету, излазака и моде коју најчешће бирају њене вршњакиње, Габријела се одлучила за војничку дисциплину. 

- Многи чланови моје породице су носили и полицијску и војну униформу, тако да сам хтјела да наставим њиховим корацима, да будем официр. Е сад, то што сам пилот је нека моја друга жеља и тај конкурс што је МУП расписао ми је то и омогућио. Сви као мали гледамо авионе на небу и те трагове што остављају и било је како је њима сада и која је уопште слобода у ваздуху, ето да узмемо примјер птица и како је њима поглед на свијет доле, тако да, знатижеља - прича Габријела.

Школовање у Србији преко конкурса МУП-а

Габријела је прва млада особа из Републике Српске која је добила прилику да се школује у Србији преко конкурса МУП-а. Пробити лед, каже, није било лако, посебно зато што је једини студент из Српске у својој класи. Габријела је и први будући пилот хеликоптера који ће се са школовања у Србији вратити у своју родну Бањалуку гдје је већ чека посао у Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Српске. 

То је за њу велики мотив али и изазов да буде не само раме уз раме са мушкарцима, већ и боља од њих. Младима који размишљају да каријера пилота буде њихов животни пут, савјетује да се добро припреме. Пријемни испит је из три дијела – тест из математике и провјера физичких способности раде се у Бањалуци. Сљедећи корак је љекарски преглед на Војној академији у Београду, можда и најкомплекснији дио, јер будући кадети морају да буду савршеног здравственог стања. Ко добије зелено свјетло љекара, иде на падобранску обуку са два скока, а потом и на 10 сати летења на тренажном авиону. Упорност, одрицање, неизвјесност и страхови – све то се, каже Габријела, исплатило када се први пут винула у небо. 

- Био је неописив. Једноставно, док не полетимо не знамо шта нас чека и сваки лет је другачији и нешто ново. Ја тренутно сам на аеродрому. Сваки дан су летови, тако да, ујутру кад устанемо прво идемо у ескадриле, тамо са наставницима разрађујемо припрему за тај лет који тај дан треба да реализујемо. Затим иду извршне припреме, добијамо податке о времену, о стању летилишта то јест аеродрома, да ли постоје неки фактори који би могли да ометају наш лет и доктори прегледају наше здравствено стање. Након тога идемо на хеликоптер, пред-полетни прегледи, лет. Након завршеног лета иде анализа, какве смо грешке имали и припрема за наредни дан. Након саме те припреме иде индивидуална, тако да не завршава се дан након лета већ траје много дуже - додаје Габријела.

Габријела је последња генерација студената који се школују по програму од пет година. Догодине постаје пилот, као и њен колега Ђорђе Пејчиновић из Лакташа. Он је на трећој години студија, образовање је тренутно теоријско и тек га чека први лет. Вјежба на новом симулатору, а професори гарантују – ко га успјешно савлада, ни са првим летом неће имати никаквих проблема, под условом да на њега буде психички спреман. Ђорђе каже да је његов будући позив испуњење дјечачког сна, и открива шта је за њега био највећи изазов. 

- Имао сам двије жеље из дјетињства, једна је љубав према официрском позиву а друга љубав према летењу и овај конкурс ми је омогућио да спојим те двије љубави у једну и сада сам ту. Најтеже је било прилагодити се на овај војнички начин живота, изаћи из своје зоне комфора у којој смо сви били у средњој школи и доћи у неки нови систем устајања рано и поштовања свих правила. Та дисциплина је јако важна, цијела војска је заснована на дисциплини. Тако да, ту нема говора, мора дисциплина да буде на највишем могућем нивоу - истиче Ђорђе Пејчиновић.

А хеликоптерска јединица МУП-а Српске спремно ће дочекати двоје нових колега који ће им се придружити наредне године. Пошто је конкурс за пријем нових кандидата, потенцијалних кадета Војне академије завршен, ускоро ће одабрати до петоро младих које ће послати на даља тестирања у Београд. Хеликоптерска јединица за сада има седам пилота. 

- Летење је само по себи јако интересантно, опасно прије свега, међутим, свако пронађе нешто корисно и занимљиво у томе па ја мислим да ће и они у будућности. Углавном, радимо све операције, и за Министарство унутрашњих послова, и за Цивилну заштиту, Горску службу, шта год је потребно. Све је авантура, тако да је И ово једна Велика авантура и један велики изазов. Мислим за младог човјека да, по мени, треба свако пробати ко је у стању и могућности да покуша - наглашава Мирослав Малбашић, начелник Хеликоптерске јединице САЈ МУП-а Српске.

Кадети из Српске радо виђени на Академији

У управи Војне академије кажу да им је увијек драго да у својим редовима имају и кадете из Републике Српске. 

- Војна академија Универзитета одбране у Београду образује, обучава и васпитава будуће официре, како за потребе Војске Србије тако и за потребе наших пријатељских земаља. За потребе Министарства унутрашњих послова Републике Српске школујемо кадете на студијском програму пешадија и војно ваздухопловство. Што се тиче кандидата, они долазе високо мотивисани и наравно, уз добар рад наших командира, команданата, наставника, инструктора па и руководства Војне академије, који се труди да нашу традицију 184 године оправда, они током школовања достижу сва потребна  знања. Универзитет одбране и Војна академија, свеукупно у добрим односима Србије и Републике Српске даје свој допринос, и ја верујем да наши кадети који су завршили студије на Војној академији дале моје мишљење, а верујем и оцене наших министарстава - истиче Драган Трифковић, начелник деканата Војне академије.

Доста студената из Српске школује се и на другим студијским програмима на Војној академији. Међу њима је и Андреа Бркља из Сокоца, која је на трећој години програма артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства.

Са четрнаест година отишла је од куће, а њен каријерни пут кренуо је од Војне гимназије. Бити жена у традиционално мушком послу није лако, а Академија не разликује кадете по полу, каже Андреа. 

То што кажу кадети, потврђује и наставно особље Војне академије. Уз све што је потребно студентима да се образују, уче и тренирају, успјех је загарантован. Неопходна је само воља и јака мотивација. Доста пажње у наставном процесу посвећује се историји, па у склопу Војне академије постоји и спомен соба, која је важна за његовање традиције али и развој морала полазника Академије.

- Ми смо ове године расписали конкурс који траје до краја овог мјесеца, И поред ова два студијска програма, копнена војска И војно ваздухопловство, ми још у понуди имамо војномашинско инжењерство, војно-електронско и војно-саобраћајно инжењерство, технолошко инжењерство – материјали заштите и економију одбране. Ми преиспитујемо своје студијске програме, ми питамо И наш Генералштаб и јединице војске и добијамо повратне информације да су задовољни нашим кадром, а и свакако добијамо велику подршку и у оном практичком делу када их обучавамо да користе савремена средства борбене технике и све оно чиме се наша војска опрема. Наравно, ми пратимо и гдје се налазе тренутно светске војне академије и држимо корак са њима и уз помоћ нашег Министарства опремамо наше кабинете модерном дидактичком опремом - додаје Трифковић.

Идеални услови

У комплексу Војне академије налазе се учионице са модерном технологијом, полигони, спортске сале, терени и базен. Лепеза предмета је широка – од војне историје, психологије, преко математике, физике и електротехнике, програмирања и вјештачке интелигенције до физичког васпитања у комбинацији са једном од борилачких секција. Студијски програми конципирани су тако да кадетима, будућим официрима, омогуће стицање свих знања и вјештина неопходних за даљи рад у служби. 

Пратите нас и путем Вибера