Дјечак убица који је 3. маја прошле године у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду убио деветоро вршњака и радника обезбјеђења јуче је, свједочећи у поступку против родитеља, према незваничним информацијама, изјавио да је желио да га се друга дјеца плаше и доживе као психопату.
Подсјетимо, дјечак убица изјавио је да је масакр припремао неколико недјеља, као и да је 1. маја очеве пиштоље ставио у свој ранац.
"Одговарајући на питања изјавио је да се осјећао неприхваћено од својих вршњака, као и да је могуће да је желио код њих да изазове страх", каже извор Курира.
Он подсјећа да је и када је послије масакра у школи позвао полицију рекао да је пуцао у школи, а на питање зашто је то учинио, одговорио је "ја сам психопата".
"И током испитивања, на питање да ли му је неко рекао некада да је психопата, одговорио је да јесте отац", додаје саговорник.
Према његовим ријечима, дјечак је навео и да су га родитељи стално притискали да мора да буде најбољи, али и да се 3. мај сигурно никада не би догодио да отац није имао оружје и водио га да из њега пуца у стрељани.
Како се незванично сазнаје, на велики број постављених питања у највећој судници Специјалног суда у Устаничкој улици малољетни убица је одговорио: "Не знам и не сјећам се".
"Зашто си убио нашу дјецу?", било је једно од питања које му је постављено, а на које дјечак убица није дао конкретан одговор.
Није хтио списак
Иначе, дјечак убица је јуче нешто прије девет сати из клинике у којој борави од 3. маја прошле године пребачен у зграду Специјалног суда, гдје је дуже од четири сата свједочио на суђењу својим родитељима Владимиру и Миљани Кецмановић. Његов отац оптужен је за тешко дјело против опште сигурности, јер је сина водио у стрељану, учио га да пуца и учинио му лако доступним своја два пиштоља, из којих је и починио масакр. Дјечакова мајка Миљана, чији је ДНК нађен у учионици историје, оптужена је за незаконито држање оружја. Суђењу је и јуче присуствовао главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић.
Њихов син, који је пристао да свједочи против родитеља, поновио је јуче да су га родитељи притискали да увијек у свему буде најбољи и да је свијет то утицало на њега да почини злочин.
"На питања да ли би убио вршњаке да отац није имао оружје и да га није водио у стрељану, поновио је да не би. Навео је и да не би ишао у стрељану послије првог одласка да га нису хвалили и да није био добар у гађању", додаје саговорник.
Остао је при датом исказу, а у којем је навео да су му мета били "генерално ученици седмог разреда јер се осјећао одбачено и нецијењено". Рекао је и да није имао другове, да му пријатељи нису били чак ни дјечаци који су долазили код њега у кућу.
Омиљени "Валорант" и "Идиот"
Дјечак убица поновио је јуче да је играо преко интернета игрицу "Валорант", у којој противници "пет на пет пуцају једни на друге". Одговарајући на питања, изјавио је и да му је омиљена књига "Идиот" Фјодора Михајловича Достојевског.
"Одбрана његових родитеља, покушала је да због тога што је играо игрицу, чији је наводно власник америчка компанија, кривицу са Миљане и Владимира Кецмановића пребаци на власника насилне игрице", додаје саговорник.
"Ја сам желио да наставим с тим својим чином, тако да сам одлучио да за ту прву учионицу у коју бих ушао, да евентуално напишем имена, на примјер, дјеце за коју би ми било, тачније ученика, за које би ми било, да кажем, океј да их погодим, али тај списак се продужио на можда 22 или 23 имена. Зато сам тај списак одбацио и нисам желио да се водим по списку, односно да имам неке индивидуалце. Не знам тачно о чему сам размишљао тада, али волио сам да избјегнем да пуцам у нека лица с којима сам у добрим односима", изјавио је.
На конкретно питање мајке убијеног Андрије Чикића, Сузане Станковић Чикић: "Због чега мислиш да је било океј да пуцаш у мог сина?", кратко је одговорио: "Не знам".
Извор Курира открива да је Андријина мајка, упркос бројним питањима која је постављала убици свог дјетета, остала без конкретног одговора због чега је њен син убијен.
"Убица је остао при наводу да му Андрија није био пријатељ, а на конкретна питања и примјере на који му је начин дјечак помагао, кратко је рекао: 'Не сјећам се тога'", открива наш саговорник.
Потресени родитељи
Ни на питање да ли зна да га је један од тешко рањених дјечака из разреда сматрао најбољим другом, дјечак убица је кратко одговорио: "Не".
"Чак и када му је практично предочавано да су га поједина дјеца сматрала другом, помагала му, посећивала га, он је остајао при томе да се осјећао неприхваћено и одбачено и да га је тај осјећај тјерао да испланира масакр, а да му убијена дјеца нису била пријатељи", додаје саговорник.
Према његовим ријечима, испитивање дјечака убице било је изузетно потресно за све присутне родитеље.
"Родитеље убијене дјеце страшно су потресли одговори убице. Његово држање и одговори које је давао ни данас не показују да се он искрено и истински каје због злочина који је починио и признао", додаје саговорник.
(Курир)