Милош Вучевић поднио је оставку на мјесто премијера Србије, а Устав Србије и закони о влади и предсједнику остављају могућност за двије опције.
Устав и Закон о влади кажу да када премијер поднесе оставку, престаје мандат цијелој влади.
"Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповјерења, неизгласавањем повјерења, оставком Владе, изгласавањем неповјерења предсједнику Владе и оставком предсједника Владе“, наводи се у Закону о влади.
Влада којој је престао мандат, према Закону, може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.
"Она не може постављати државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора", пише у закону.
Влада којој је престао мандат не може предсједнику Републике предложити распуштање Народне скупштине. Предсједник Владе може поднијети оставку, коју упућује предсједнику Народне скупштине и о којој обавјештава предсједника Републике и јавност.
Како је законски дефинисано, Народна скупштина на првој наредној сједници без расправе прима к знању да је предсједник Владе поднио оставку и тиме Влади престаје мандат. Предсједник Владе може образложити оставку у Народној скупштини.
По усвајању оставке предсједника владе, предсједник Републике је као и након избора дужан да предложи кандидата за новог предсједника Владе Народној скупштини, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Нова влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
Устав предвиђа да уколико Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана, предсједник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе, преноси "Курир".
