Документ којим је Хитлер наредио напад на Југославију и Грчку, а који је Музеј жртава геноцида недавно купио, за неколико недјеља биће у Србији. Директива број 25 тада ће бити доступна и јавности у некој установи културе, баш као што је почетком године у Народном музеју био изложен списак дијела дјеце коју је спасила Диана Будисављевић.
Из архиве Абвера, преко САД, до Београда пут Хитлерове директиве 25 траје 82 године. На онлајн аукцији државу је коштала 40.000 долара, а за њу се надметало још 14 анонимних купаца. Гдје се до сада документ чувао и ко су били власници организатори аукције нису открили.
"Oд тренутка када је Адолф Хитлер ставио својеручни потпис на тај документ, почела су сва дешавања која су се завршила почетком маја 1945. године. Као посљедица тог потписа свакако су и бомбардовање Београда, бомбардовање српских градова широм Краљевине Југославије, оснивање НДХ, ратни злочини Вермахта у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу", каже Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.
Директива 25, оцјењују историчари, по значају може да се пореди са аустријским телеграмом објаве рата 1914. године и својеврстан је доказ злочина. У документу који је за нашу земљу значио и почетак Другог светског рата, једна од тачака односи се на бомбардовање Београда које је и услиједило 6. априла.
"Намјеравам да у Југославију упаднемо у општем правцу Београда и јужно, концентричном операцијом из области Ријека-Грац са једне стране и области око Софије са друге, и да југословенским оружаним снагама задамо ударац који ће их уништити. Такође, намјеравам да одсијечем крајњи јужни дио Југославије од остатка земље и користим га као базу за наставак њемачко-италијанске офанзиве против Грчке", наводи се у директиви.
Музеј жртава геноцида спреман да електронску копију уступи грчким институцијама
Kако се дио документа односи и на тадашњу Kраљевину Грчку, Музеј жртава геноцида спреман је да направи електронску копију коју би уступио грчким институцијама.
"Први дио се односи на Југославију, прве три тачке и оне издају наредбе својим претпостављенима и генералима копнене војске, ваздухопловства и морнарице како да нападну Краљевину Југославију, како да поступају са Мађарском, Румунијом, Бугарском и које уступке да праве тим државама, али и како да се опходе према Хрватима, који су били тај реметилачки фактор у Краљевини Југославији и увијек су нагињали савезништву са нацистичком Њемачком", додаје Арбутина.
Потписивање директиве 25 пратила су и усмена наређења 27. марта 1941. Осим захтјева да се Београд сравни са земљом, како свједоче биљешке Хитлерових сарадника, одлучено је и да Атина буде поштеђена разарања.
