На Косову Пољу се 15. јуна 1389. године догодила једна од великих битака између Хрвата и Османлија.
Да, добро сте прочитали. То тврди такозвана Хрватска православна црква, која је на свом порталу објавила текст под називом "Хрватске косовске битке".
У тексту се између осталог наводи да је на хрватској страни под вођством краља Твртка Котроманића била и војска кнеза Лазара, Твртковог вазала, који је храбро погинуо под хрватском заставом. Милош Обилић је, пишу, заправо био Никола Кобилић, хрватски прекаљени витез.
Историчари Небојша Дамњановић и Милоје Пршић гостовали су у јутарњем програму "Курир телевизије" гдје су говорили о овом срамном покушају фалсификовања историје.
Дамјановић је најприје за гледаоце открио више о косовском боју.
"Бој на Косову је једна од највећих битака историје, не претјерујем. Јер то је једна од ријетких, у ствари мени једина позната битка свјетске историје, гдје су погинула оба владара, Лазар Српски и Мурат Османски Султан. Наравно било је битака са више учесника и у средњем вијеку великих бојева, али косовски бој иде у те значајне сударе. Оно што ми о њему поуздано знамо, а не знамо превише, је управо то, српска војска и турска војска, жесток судар, погинула оба владара. О свему другом можемо да причамо. Турци се повукли, у суштини битка је неријешена. Чак се може говорити и о српској побједи, јер су Турци отишли. Али, уствари није случајно народ битку запамтио као пораз. Зашто? Јер ускоро иза битке Србија признаје вазалски статус према Османлијама. Књегиња Милица, удовица Лазарева шаље своју кћерку у харем Бајазиту. Посљедице битке су за нас биле катастрофалне", рекао је Дамјановић и додао:
"Зна се да је велику улогу играо Вук Бранковић, који је био зет Кнеза Лазара. Ко је Кнез Лазар? Кнез Лазар је кнез, господар Моравске Србије. Био је он и вазал једно вријеме угарског краља, али то није било чврсто вазалство. Ту почиње ова екстремна хрватска конструкција ова екстремна и стварно далека од истине. Они се хватају за неке чињенице, а онда их интерпретирају не улазећи у детаље. Ту нема ни добре воље. То је баш груба слика. Угарска тога времена, или Мађарска, али боље је рећи Угарска, је заиста велика држава. Није случајно што је наш кнез био повремено и вазал те државе, али у ствари независни господар. То је средњи вијек, и то говорим са тежњом да будем непристрасан. Угарска, то није данашња Мађарска, Мађарска је у језгру, и ту државу воде Мађари. Али, то је држава од пољске границе, па до Јадрана, гдје спада Хрватска, и Славонија, тада одвојене. Средњовековна Хрватска је у Далмацији. Не држи она острва и оне лијепе луке и градове, Задар, Сплит, не. То углавном држи или Венеција и Угарска".
Дамјановић се потом осврнуо на историју Хрватске у том периоду.
"Хрватска је дио Угарске од почетка 12. вијека, кад су Мађари поразили Хрвате, изашли на Јадран, Хрватска је инкорпорирана у Угарску. Хрватско племство је добило нека права, то је та позната повеља почетак 12. вијека, и око тога је било спорова. Али треба им признати и говорило се краљевство Хрватско. Али имали су бана, имали су свој сабор. Пазите, неки континуитет мали, постоји и Хрватски, није он измишљен. Али то је онај простор од Цетине до Лике, и то у залеђу градова и у оквиру велике Угарске државе. Докле иду, говори и то, да је службени став Хрватске, да зову ту државу Хрватско-Угарска. Још рећи Угарско-Хрватска и то је претјерано. Али стално говоре, као да су они били главни. Главни у тој причи, а далеко је од тога. Твртко је краљ Србљем, има по мајици и српско поријекло, крунисао се у Милешеви, српском Немањићком круном, а Лазар је исто практично независни, једини господар Срба. Очекивали бисте сукоб? Не. Они су у лијепој сарадњи. А што Твртко није на Косову? Он опсједа Далматинске градове. У Далмацији је ангажован, али је послао свог војводу", рекао је.
Пршић се сложио са Дамјановићем и потом навео да Хрватска тражи своје коријене и покушава да избрише Србију из своје историје.
"Хрватска тражи корене, ова савремена Хрватска тражи неко утемељење. Дакле, Срби су један стари државотворни народ који има препознатљиву вертикалу, свјетовну и духовну. То не можете да кажете за Хрвате и Хрвати не могу то да кажу. Да би ухватили неку копчу, историјску димензију, они иду много дубље у старију историју. Да подсјетим, 1991. и 1995. године они су спалили три милиона књига на ћириличном писму. Дакле, бришу трагове српском постојања. У том контексту је поништавање српског народа на територији данашње Хрватске. За данашњу Хрватску не можете да кажете ни да је Далмација или Славонија", рекао је Пршић и додао:
"Хрвати су неки дан избацили текстове да је Дража Михајловић Хрват, да је он велики антифашиста, не знам да ли сте прочитали те текстове. Дакле, они су прије једно годину дана објавили о програму геноцидне политике Срба од 1941. до 1945. године и да је направљен геноцид у Хрватској. Дакле, имате гомилу фалсификата, историјских фалсификата који апсолутно не одговарају фактографији. Друштво историчара Србије мора много жешће и аутентичније да указује на проблеме фалсификовања историје које се ради у континуитету".
