Onda malo skrolujete i nailazite na fotke iz kamiona. Većina prvo pomisli da je samo pronašla neobično mjesto da se fotografiše za društvene mreže, vodeći se onim: “Sve za dobru fotografiju”.

Pa, ogriješili bi se o Jovanu svi. Ova 21-godišnja djevojka iz Beograda možda nije prebukirana obavezama 24/7, ali 24/6 sigurno jeste – uspješno studira arhitekturu, dizajnira enterijere i vozi kamione u porodičnoj firmi. Ne iz nužnosti, već iz ljubavi. I nekada joj je premija ako uspje da odspava dva sata, ali se ne žali. Sve što radi, radi bez kalkulisanja i sa uživanjem.

Ipak, ljude najviše zaintrigira kada je vide za volanom nekog velikog šlepera ili kamiona dok prevozi građevinski materijal po Srbiji.

– Tata ima firmu za nisku gradnju. Vozim kamion, bager i ostale mašine po potrebi. To sam gledala od malena i uvek sam željela da probam. Uvijek sam tražila na gradilištu da uradim nešto i ja, kada ne mogu nikoga da povrijedim. Tako je od malena tata mene i braću upregao, pa se i tu ljubav rodila. Ima više od šest mjeseci kako sam položila, tako da sam od tada profi vozač kamiona – isrpričala je Jovana.

Ima dvojicu braće – starijeg Borivoja i mlađeg Teodota, pa u šali kaže da njeni roditelji, Goran i Sanja, imaju trojicu sinova s obzirom na to da ona radi mnoge muške poslove.

– Tata mi često priča da je trebalo da budem muško. Možda je i u pravu, ali ajde. Mama je uvijek uz mene, uvek me podržava. Ja sam se i kao mala uvijek igrala autićima i kamiončićima sa braćom. Bile su tu lutke, samo su i one bile u kolima i kamionima – kaže.

Ipak, to je samo jedna od Jovaninih dnevnih obaveza i preokupacija. Uspješan je student treće godine Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a jedan od njenih hobija koji polako prerasta u ozbiljniju poslovnu priču jeste i dizajniranje enterijera stanova i kuća. I to je došlo stihijski, i spontano jer je fakultetske radove odlučila da predstavi široj publici na društvenim mrežama, oslušne reakcije i pročita komentare, pa nekome i uredi dom.

– Ja osmišljavam gdje će i šta u kući da se nalazi, to unesem u program i dodajem detalje. Javili su mi se neki ljudi, uradila sam nekoliko enterijera, ali ništa sada specijalno, jer ne mogu ni da postignem – priča talentovana Jovana, kojoj je, ipak, na prvom mjestu fakultet.

Kada završi osnovne studije, želi da upiše i master, a potom i doktorat i da arhitektura postane njeno primarno zanimanje. Međutim, ne želi da zapostavi ni porodičnu firmu, pa već ima određene ideje kako bi svoja interesovanja mogla da integriše u jedan hibridni biznis.

– Kada završim fakultet želja mi je da se bavim arhitekturom, želim da proširim tatinu firmu, da to bude neki arhitektonski biro ili studi – otkrila je ova talentovana djevojka.

Ipak, koliko god je njena volja snažna i želja velika, nekada je nemoguće istrajati u trci sa vremenom, pa postoji jedna stvar koju voli, a koje je morala da se odrekne i stavi na privremeno čekanje.

– Otprilike 12-13 godina sam se bavila karateom, bavim se i sad, ali nemam vremena toliko sada za treninge, pa sam to stavila na pauzu. Imam crni pojas, ali sam položila zakletvu, tako ja ne napadam, samo se branim – uz smijeh je objasnila.

Kada je podrobno ispričala čime se sve bavi, logično pitanje na kraju nam je bilo da nam objasni kako postiže sve u samo 24 časa i sedam dana u nedelji. Fakultet, porodična firma, đirovi kamionom po Srbiji i dizajn kuća i stanova.

– Cijeli dan mi je skroz iskomplikovan. Prepodne idem na fakultet, popodne vozim kamion, uveče možda odem na kafu sa prijateljima, vratim se do 10-11, uradim za fakultet ako je nešto potrebno, uradim poneki diiajn, a onda idem na spavanje, pa od jutra sve ispočetka. Jedino nedjeljom ne radim, pa tada dignem sve četiri u vis da odmorim – nabrojala je dnevne obaveze na kraju 21-godišnja Jovana Mitrović, a novinari Blica su joj poželjeli mnogo uspeha u budućnosti, ostvarenja želja i realizacija planova jer ona zaista radi na tome da odsanja svoje snove, piše Blic.

Prijatelji su, takođe, oduševljeni njenim znanjima i umenjima, pa bi često da joj prave društvo dok sa prikolicom punom šljunka, zemlje, peska ili kamena prelazi kilometre do svog odredišta i istovara.

– Vozim ture po Beogradu, vozim do Valjeva, Požarevca, Novog Sada… Nekad krenem sama, nekad imam društvo. Imam mali krug ljudi sa kojima se družim, ali me svi podržavaju i ponose se što imaju tako “ludu” drugaricu. Često me i pitaju da odvezu sa mnom neku turu, da se provozaju, svi su kul sa tim – kaže Jovana.