Метеоролог нема добре вијести: Стиже нови температурни пик, постоји и други проблем

До краја августа смјењиваће се нови налети врућине и краткотрајна освежења, док би температура могла да достигне 38 степени.

Озбиљније падавине не очекују се ни у наредних 10 до 15 дана

Киша у Србији и даље је на чекању, а према прогнози метеоролога Недељка Тодоровића, озбиљније падавине не очекују се ни у наредних 10 до 15 дана. Иако ће бити краткотрајних освјежења, топло и суво вријеме наставиће да притиска земљу, док би се посљедице двогодишњег мањка падавина могле осјећати и на водостајима Дунава и Саве.

Како смо имали прилике да видимо, прије неколико дана је било пљуска, када нас чека киша, открио је Недељко Тодоровић - метеоролог.

"Мале су шансе за неку озбиљну кишу у наредних 10 до 15 дана. Љетња врућина се наставља и биће прекидана краткотрајним, слабим освјежењима у виду нешто свјежијег ваздуха, али када је ријеч о падавинама, ситуација је веома проблематична. У петак поподне, а нешто је било и у четвртак, као и у суботу, локалних појава краткотрајне кише, чак и слабијих пљускова са грмљавином. Међутим, све су то биле изоловане појаве, на малим подручјима и са врло малим количинама падавина. Практично се на око 95 одсто територије ефекат те кише није ни осјетио", почео је Тодоровић.

"Ново освјежење стиже, али кише готово да нема"

Упозорио је да ће наредних дана бити краткотрајних освјежења, али да се озбиљније падавине и даље не очекују.

"Слична ситуација могла би да се понови и у наредних 10 до 15 дана. Током наредна два дана, 10. и 11. августа, очекује се поновни благи пораст температуре, са максималним вриједностима од 34 до 37 степени. Затим би 13, 14. и 15. августа услиједило ново, благо освежење, слично оном које смо имали претходних дана, укључујући можда и данашњи дан. Међутим, вјероватноћа за краткотрајну кишу биће изузетно мала, прије свега на крајњем сјеверу Војводине и евентуално у планинским пределима. Дакле, понављам, врло је мала вјероватноћа за неку озбиљнију кишу и у већини места падавине се практично не би ни осјетиле", наставио је.

Метеоролог је најавио неколико краткотрајних освјежења до краја августа, али упозорио је да ће се топло и суво вријеме, уз мањак падавина, углавном наставити.

"Након тога поново слиједи благи пораст температуре, све до око 18. августа. Око Преображења постоји нова прилика за освјежење, које би трајало два, евентуално три дана. Температуре би биле за степен или два ниже, али је и тада вероватноћа за озбиљније падавине врло мала. Сљедећа прилика за освјежење могла би да буде око 25. августа, када би максималне температуре можда поново пале испод 30 степени. Ипак, прогноза падавина 15 дана унапред веома је непоуздана. Судећи према тренутној ситуацији и синоптичким приликама изнад Европе и Атлантика, не очекују се озбиљније падавине. Генерално, наставља се топло љето са оскудицом падавина", каже он.

Да ли нас до краја љета очекује још неки тропски талас са температурама до 40 и више степени, Тодоровић је открио:

"Не, толико високе температуре не би требало да се понове. Сљедећи температурни пик очекује се у уторак, 11. августа, када би у неким местима максималне температуре могле да достигну 37 или 38 степени. Очекиване вриједности биће између 34 и 38 степени. Након тога следи ново освјежење, односно дашак свежине, током сриједе, четвртка и петка. Сљедећи температурни пик очекује се око 16, 17. и 18. августа, али би он требало да буде нешто слабији од оног који се очекује у уторак. Врућина, дакле, попушта, али веома споро. До краја мјесеца, са великом вјероватноћом, не би требало да се понове максималне температуре од 40 степени.

Четрдесетица забиљежена само у неколико градова

Како је навео, температуре од 40 степени регистроване су локално, док су у већем дијелу Србије достизале између 36 и 39 степени.

"Напомињем да је у претходном периоду температура од 40 степени измјерена само у неколико мјеста, попут Сомбора, Палића, Кикинде и Ћуприје. У осталим мјестима нису достигнуте те вриједности, али су температуре биле веома високе - углавном 36, 37 и 38 степени, а у Београду је измјерено 39.

Осврнувши се на водостаје Дунава и Саве, на питање јесмо ли сви свјесни посљедица уколико они наставе да падају и које нам посљедице следе, одговорио је:

"Прво бих рекао да овогодишња љетња суша није једини узрок ниских водостаја. Суше је било и прошле године. Током читаве године забиљежен је мањак падавина, нарочито током летњих месеци, а посебно у јуну. У јулу и августу било је појединачних локалних пљускова, али када се све сабере, озбиљнијих и корисних падавина било је мало. Нешто значајнијих падавина било је у новембру, јануару и фебруару, што се, уз изостанак прољећних мразева, одразило на добар род првих воћарских култура и пољопривредних производа.

"Међутим, од маја поново имамо мањак падавина, посебно сада, током јула и августа, као и током већег дијела јуна. Због тога су овогодишња суша и ниски водостаји заправо посљедица двогодишњег мањка падавина, када се посматрају укупне количине. Поједини изоловани мјесеци представљали су само краткотрајно побољшање. У овом тренутку немогуће је прецизно тврдити колико ће још трајати оваква оскудица падавина, јер је временске прилике тешко прогнозирати неколико месеци унапред. Чак и ако сада почну јесење кише, оне не могу одмах да надокнаде овако велики дефицит падавина. То значи да би водостаји ријека тек постепено, током септембра и октобра, могли да се врате на приближне уобичајене вриједности. Наравно, много ће зависити од количине падавина у горњим, изворишним дијеловима великих ријека које доносе највећи дио воде у Саву и Дунав, прије свега у области Алпа и дијеловима средње Европе", за Курир телевизију, закључио је Тодоровић.