Посланичка група "Ми - Глас из народа Бранимир Несторовић" запитала је Бундестаг и Владу Њемачке и премијера Руанде да ли Њемачка и Руанда подносиоци приједлога резолуције о Сребреници Генералној скупштини УН и да, ако јесу, доставе приједлог и одлуку скупштине или другог органа којом се одобрава подношење тог приједлога.
"Да ли ће Њемачка тражити да Генерална скупштина УН прогласи дан сећања на немачки геноцид и геноцид у Руанди и да ли ће Руанда тражити од ГС УН да одреди посебан међународни дан сећања на геноцид и 800.000 масакрираних и убијених лица, силовања, одвођење и држање жена као сексуалних робиња и друго", једно је од питања које је ова посланичка група упутила њемачком Бундестагу и Влади и премијеру Руанде поводом приједлога резолуције о Сребреници коју су поднијели Генералној скупштини УН.
Они питају и да ли су се Њемачка и Руанда, попут Никарагве, придружиле тужби Јужноафричке Републике, поднесеној Међународном суду правде против Израела у вези са догађањима у Гази.
Међу питањима упућеним Бундестагу и Влади Њемачке и премијеру Руанде јесте и да ли ће предложити и гласати за међународни дан сјећања на злочине учињене на подручју Газе, ако Генерална скупштина УН добије такав приједлог?
У упућеном допису њемачком Бундестагу и Влади као и и премијеру Руанде наведено је да је Њемачка одговорна за геноцид шест, односно 27 милиона Европљана као и да је 800.000 грађана Руанде масакрирано за само 100 дана.
Указано је да на споменику који је подигнут на централној локацији у Берлину нигдје не пише да је Њемачка извршила геноцид над десетинама милиона Европљана, већ је написано: "Овим спомеником желимо да одамо почаст убијеним жртвама, желимо да очувамо успомену на незамисливо дешавање у немачкој историји и да опоменемо будуће генерације да више никад не такну људска права, да бране демократску државу, да очувају једнакост пред законом и да се одупру свакој диктатури и тиранији".
Наглашено је и да је Њемачка прекршила сопствени Устав и Споразум два плус четири приликом НАТО агресије 1999. године.
"Њемачки суд је донео правоснажну пресуду да је интервенција Бундесвера против СРЈ од почетка била недопуштена, `противна међународном праву`, да је била самовласна и да је забрањена без обзира да ли се вршила из хуманитарних мотива, да је њоме Немачка прекршила забрану насиља из члана два тачке четири Повеље УН", истичу у овој посланичкој групи.
Они подсјећају да се приједлогом резолуције који је поднесен Генералној скупштини УН тражи да се позову све државе да прогласе 11. јул за међународни дан сјећања на "геноцид" у Сребреници, да осуде његово порицање, да та тема буде саставни део образовних система и друго.
"Усвајањем такве резолуције сатанизовали би се Срби у Србији, Републици Српској и свуда у свету, а усвајање је планирано за 27. април", наведено је у саопштењу.
