Чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) пронашли су више од 800 мртвих птица на ораницама код кикиндског села Наково, међу којима су била најмање 434 гачца, ловостајем заштићене врсте и 373 чавке које закон штити као заштићену врсту.
Како је објављено на сајту ДЗППС, све околности указују на масовно тровање, што треба да буде потврђено лабораторијским анализама у надлежном ветеринарском институту.
Орнитолози кажу да је ово до сада највећи појединачни помор птица настао усљед тровања у овом дијелу Европе.
Из ДЗППС наводе да су се ове птице из породице врана храниле на плодним пољима у близини села гдје углавном траже разне инсекте и њихове ларве и сјемена биљака, па да су управо ту највјероватније пронашле и затроване мамке - који су им постали посљедњи оброк.
Наковчанин и пчелар Ранко Самарџија у суботу је отишао да обиђе своје кошнице на двије локације сјеверно од села и већ код посљедњих кућа примјетио је мртве птице прво по путу, потом уз канал, а на крају и оне које висе са дрвећа и жбунова.
Како наводе из ДЗППС, он је забринут за безбједност пчела и поучен страховитим тровањем које је погодило кикиндске пчеларе 2015. године, када је убијено 1.600 пчелињих друштава, телефоном је снимио узнемирујуће сцене и подијелио их на друштвеној мрежи Фејсбук.
На снимку, који је након пар сати усљед притиска дијела јавности уклонио, виде се мртви гачци у пчелињаку, птице које се боре за живот у крошњама дрвећа и многе које не могу да полете са њива.
Убрзо након дијељења овог снимка Самарџију је, како се наводи, позвао извршни директор ДЗППС-а Милан Ружић, и замолио за више информација.
"Није само тровање гачаца разлог за узбуну: управо ту поред Накова један пар орлова крсташа овог прољећа је почео да прави гнездо, а велики број отрованих птица по пољима готово извјесно може да привуче орлове и убије их", наводи се на сајту ДЗППС.
Ружић је навео да је у суботу 2. марта послао обавјештење Покрајинском заводу за заштиту природе, Основном јавном тужилаштву из Кикинде и Јединици за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а и навео да имају сумњу на масовно тровање птица код Накова, па да оправдано страхују за судбину орлова крсташа.
"Брзо смо организовали једну теренску екипу и у недјељу ујутру смо били у Накову. Како у Србији не постоји шема надлежности у случајевима тровања животиња, нити протокол за поступање, обавјестио сам локалну станицу полиције која је на терен послала два полицијска службеника", навео је Ружић.
Лешеви птица су проналажени на простору од око два километра, углавном тамо гдје су ноћилишта врана.
Кикинђанин Стефан Прекајски, биолог запослен у ДЗППС, био је присутан током потраге и уклањања лешева, и како се наводи у објави ДЗППС овај догађај је на њега као љубитеља природе оставио снажне негативне емоције.
"Гачци, сиве вране и свраке екстремно су важан дио природе у нашим атарима будући да они праве гнезда и за себе, али и за сове и ветрушке које су главни контролори бројности глодара. Када страдају вране, птице грабљивице остају без гнезда и напуштају станишта, а убрзо потом експлодирају бројности волухарица, мишева и пацова који нападају усјеве. Вјерујем да јавност сваког дана треба подсјећати да је регион Војводине најобешумљенији предио Европе гдје је ријеткост видјети дрвореде и шумарке, а често нема ни појединачних стабала. То су основни разлози који су довели до пренамножења глодара и великих штета на усјевима прошле и ове године. Очекујем и да ће наредне зиме у Кикинди бити далеко мање сова утина, што ће довести до разочарења великог броја туриста", рекао је Прекајски.
Из ДЗППС наводе да су мртве птице код Накова "врх леденог брега проблема са којим се суочава модерна војвођанска пољопривреда".
"У сталној трци за профитом паори су преорали све што је могло да се преоре, мјештани посјекли дрвеће, а пољопривредни отрови десетковали су популације дивљих животиња. У оваквим условима безбједност и здравље људи такође су угрожени јер је одржавање некаквог вјештачког баланса могуће само уз коришћење додатних количина хемијских препарата, који хтјели ми то или не, на крају заврше на нашој трпези", наводе из ДЗППС.
