Ово је најхладнији град на свијету: Ево како се становници облаче за излазак из куће на -50

Град се налази око 450 километара јужно од Арктичког круга, а карактерише га трајно смрзнуто тло, чак и током љетних месеци, када жива у термометру може прећи 30 степени. Зими је ситуација посебно сурова – већ петнаестак минута проведених на отвореном при екстремном минусу може довести до озбиљних посљедица по здравље, укључујући тешке промрзлине.

Свијет

Дјечака силовала жена (55) код које је становао са мајком: Злостављање трајало десет година

Становници су због тога развили посебне навике и рјешења. Зграде често имају два или чак три улазна простора, који служе као тампон-зона између топлог и леденог ваздуха. Спољашња степеништа прекривена су теписима како би се спријечило клизање по залеђеним улицама. Аутомобили су додатно изоловани заштитним навлакама, а мотори се често не гасе сатима, чак и када нема возача, јер би у супротном поново покретање било готово немогуће. Током дана с екстремним минусима, боравак на улици своди се на минимум – ако пјешаци морају да пређу већу раздаљину, свраћају у продавнице, банке или друге затворене просторе како би се накратко загријали.

Како изгледа живот у најхладнијем граду на свијету

Блогерка Киун Б одрасла је у Јакутији и навикла је на дуге, тамне и ледене зиме. Иако би многи такве услове сматрали неподношљивим, она каже да их доживљава као дио свог идентитета.

"Најнижа икада забиљежена температура била је –71 степен, али упркос томе, ово мјесто волим. Јакутија је прави скривени бисер – нетакнута природа, снажна традиција и људи који знају како да живе у тешким условима", истиче Киун, која на друштвеним мрежама приказује свакодневицу живота на крајњем сјеверу.

Друштво

Сутра се слави Света Варвара: Постоји посебно вјеровање за дане до Божића

Једно од најчешћих питања које добија односи се на облачење. У овим крајевима гардероба није ствар стила, већ основно средство заштите. Слојевито облачење је правило – више тањих слојева ефикасније задржава тјелесну топлоту него један дебео. Одјећа не смије бити преуска, јер ваздух између слојева игра кључну улогу у очувању топлоте. Посебна пажња посвећује се глави, шакама и стопалима, који су најосјетљивији на хладноћу.

Становници Јакутска добро знају да памук у оваквим условима нема предности. Умјесто њега користе термо-материјале, вуну и крзно, који знатно боље чувају тјелесну топлоту. Киун објашњава да током зиме носи дебеле термо-панталоне преко хеланки и вунених штитника за кољена, као и два слоја чарапа – класичне и оне од камиље длаке.

Када је ријеч о обући, стандардне зимске чизме нису довољне. Неопходна је специјална обућа са дебелим ђоном који штити од смрзнутог тла, док је унутрашњост обложена крзном или филцом. Горњи слој одјеће мора да штити од вјетра, снијега и екстремног минуса, па су јакне изразито топле, дугачке и често украшене правим крзном око капуљаче. Није неуобичајено да жене годинама одвајају новац за крзнене капуте, који могу коштати и десетине хиљада евра, али значајно олакшавају живот током сурових зима.

Породица

Шта урадити ако се дијете плаши Дједа Мраза?

Руке се штите у више слојева – прво танким рукавицама, а затим масивним, често крзненим рукавицама без одвојених прстију, јер такав облик боље чува топлоту. Зими се на улицама Јакутска најчешће виде само очи пролазника, пошто су лице и врат готово увијек прекривени маскама и шаловима.