Породица Фирић је гост Марије Стаменић у емисији "Кад туга проговори" на ТВ Прва, у првој исповијести након трагедије у Новом Саду, у којој су изгубили три члана - петогодишњу Сару, деветогодишњу Валентину и њиховог дједа, педесеттрогодишњег Ђорђа.
Два мјесеца послије трагедије, ријешили су да говоре о дану када је почела туга без краја, али и о свему што се догодило послије. Од 1. новембра су други говорили у њихово име, а сада породица Фирић жели да сви чујемо њих.
"Ја и даље се још понашам као да су оне ту, не желим да то прихватим. То је нешто што ниједна мајка, ниједна особа не треба да проживи. Кућа је толико празна... Ја сам одмах рекла да сам тај дан умрла са својом дјецом. Иако су биле тако мале, толико су биле зреле, и увијек сам их учила да пазе једна на другу, и посљедњих дана су се лијепо играле, да се ниједном нису посвађале. Биле су једна уз другу“, изјавила је мајка, Данијела Карановић.
"Учила сам Тину стално да кува, стално је нешто пекла, кувала, љутила сам се што прља судове, а сад бих све дала да је ту. Жао ми је, и њихов дјед исто, био је добар човјек, вољеле су га, с њим је тамо, барем нису саме“, додала је бака, Валерија Божић.
"Био је изузетан човјек, посљедњи пут сам их видио на дан трагедије“ рекао је њихов дјед, Драгослав Фирић, пише Курир.
Како је додала мајка, нико се томе није надао, али и да се сјећа шта јој је кћерка рекла дан прије трагедије.
"Кривила сам себе што сам их тај дан пустила да иде, његова мама што их је звала да дођу, моја мајка што их је паковала. Најгоре је што је моја Сара дошла вече прије тога, загрлила ме и питала ко ће сутра умријети - то никада нећу избацити из главе. Да сам је послушала тада, да сам јој рекла да не лупа глупости, наставила је да се игра. Вртјела сам по глави да није нешто сањала, то се никада не може заборавити“, додала је.
Бака Валерија је додала да су се надали све вријеме, али да су их вијести шокирале.
"Надала сам се, молила сам Бога да су изгубили телефон, звала сам и његовог оца, ни он ми се није јављао, јер се увијек јављао, шта год да је требао за дјецу“, додаје.
Јелена, тетка, каже да је звала и да јој је речено да су примљене у Ургентни центар.
"Ту је дошао и мој бивши муж и да није било њега... спасио ме је. Видјела сам да је само почео да плаче, питала сам га да нису оне, он је наставио. Послије тога, те сахране, више се ничега не сјећам. Сјећам се да је дошла једна мајка да идентификује свог сина и више се ничега не сјећам“, испричала је мајка Данијела.
Дјевојчицин дјед је додао да су грађани палили свијеће на станици, што је њима значило као породици.
Подсјетимо, сестре су кобног дана кренуле са дједом Ђорђем у посјету другом дједу у Лозницу, али тамо никада нису стигле. Трагично настрадали чланови породице Фирић су сахрањени четири дана након трагедије на гробљу у Ковиљу.
