300 коза у борби против ватре: "Ватрогасно стадо" смањило број пожара

Локални пољопривредници овај пројекат оцјењују као "успјешно и трајно решење".

Каталонија се, као и читав медитерански појас, суочава са све чешћим и разорнијим пожарима, подстакнутим сушама и климатским промјенама. Упркос најјачој суши у посљедњих сто година, број пожара у овом делу Шпаније опао је, дијелом и захваљујући “ватрогасним стадима” попут овог.

Редница на крузеру открила многе мрачне тајне

Козе, познате по својој прождрљивости, једу готово све, од боровог подмлатка, преко трновитих грмова, до бодљикавог кактуса и чичка. Њихова испаша ствара природне противпожарне појасеве које машине или хемијска средства не могу ефикасно и еколошки да замијене.

Франческ Теиxидо и Педро Алба, обојица у касним тридесетим, некада спортски инструктор и музичар, данас су номадски пастири. Теиxидо је прије 14 година започео с тек седам коза на обронцима Бадалоне, а пандемија је подстакла Албу да му се придружи. Њихов рад, иако финансијски скроман, покреће идеја о споријем, одрживом животу и управљању земљом.

Молитва коју треба изговорити на почетку поста за снагу и напредак

Уз заштиту од пожара, оваква испаша даје и врхунско млијеко, богатије мастима, протеинима и аромама захваљујући разноврсној исхрани стада, што унапређује квалитет сира и доприноси локалној економији.

Србија има бројне регије гдје би овакав модел био изузетно користан, посебно у подручјима која сваке године трпе штету од шумских и пољских пожара:

Хомољске планине, Стара планина, Сува планина су предели који имају суве пашњаке, деградиране шумске појасеве и често запаљиву траву и шибље.

Делиблатска пешчара је природно подложна пожарима због суве вегетације и вјетрова.

Откривено у колико сати ће се састати Путин и Трамп

Јужни Банат и Срем су вјетровити степски предјели гдје би комбинација оваца и коза могла спријечити брзо ширење ватре.

Формирање “ватрогасних стада” – удруживање локалних сточара и општина како би се оформила мобилна стада за чишћење критичних зона.

ЕУ и домаће субвенције – коришћење ИПАРД фондова и националних програма руралног развоја за финансирање пастира и обезбеђивање опреме (приколице, мобилне ограде, појилице).

Интеграција са туристичком понудом – комбиновање испаше са руралним туризмом (нпр. “Планинска испаша – чувари природе”), чиме се додатно подстиче прихватљивост пројекта у заједници.

Обука пастира – курсеви који повезују традиционално сточарство са савременим еколошким циљевима, укључујући превенцију пожара.

До краја августа стиже неочекивани новац за ова три знака

Сезонски распореди испаше – планирање руте и времена кретања стада тако да прије почетка љетње сезоне високе опасности од пожара буду очишћени сви кључни појасеви.

Овакав приступ, спајањем традиције и савремене екологије, може да врати живот на села, смањи штету од пожара и створи нову нишу за сточаре у Србији, ону гдје пастир није само произвођач млијека, него и чувар пејзажа и безбједности заједнице, пише Курир.