Како су се диносауруси парили? Научници пронашли необичне трагове

Ипак, једно питање и даље је изненађујуће тешко разријешити - како се тачно одвијало размножавање ових џинова из давне прошлости?

Тајне интимног живота

Познато је да су диносауруси полагали јаја из којих су се излегали њихови младунци. Међутим, шта се догађало прије тога, када су се мужјаци и женке парили, и даље представља загонетку.

Истраживачи већ деценијама покушавају да открију тајне интимног живота диносауруса. Њихов највећи проблем је чињеница да кости могу да опстану милионима година, док се мека ткива готово никада не очувају у фосилима.

Ипак, научници су наишли на изузетан изузетак који би могао да пружи драгоцене одговоре, преноси Билд.

Ријеч је о диносаурусу врсте Пситацосаурус, чији су остаци стари око 120 милиона година. Ова животиња била је приближно величине лабрадора, а на њеном фосилу очуван је спољашњи дио клоаке (тјелесни отвор преко којег се код многих животиња обављају излучивање и размножавање, прим. аут).

“Ово је једини фосил код којег је клоака очувана“, објаснио је палеонтолог Јакоб Винтер са Универзитета у Бристолу.

Реконструкција је показала и необичну пигментацију на овом дијелу тијела. Научници сматрају да је могуће да је она имала одређену улогу у привлачењу партнера.

“То сигурно има везе са парењем“, рекао је Винтер.

Трагови стругања и разгртања

Истраживачи разматрају и могућност да су диносауруси на овом подручју тијела имали мирисне жљезде које су имале улогу у међусобном привлачењу.

Иако фосил Пситтацосауруса не открива све детаље њиховог понашања, представља редак увид у дио биологије диносауруса који је изузетно тешко проучавати на основу сачуваних остатака.

Наука и технологија

Наука открива: Диносаурус рекс има температуру приближну људској

Докази о размножавању диносауруса не долазе само из фосилизованих остатака њихових тијела. Важне трагове крије и само тло на којем су ове животиње некада живеле.

На неколико налазишта палеонтолози су пронашли површине с траговима стругања и разгртања земље. Они се тумаче као могући остаци ритуала удварања којима су диносауруси покушавали да привуку партнере.

Слично понашање познато је и код данашњих птица, које се сматрају најближим живим сродницима диносауруса.

Управо због тога научници проучавају понашање савремених птица како би боље разумели како су њихови давно изумрли преци могли да се удварају и бирају партнере.

Међутим, још не постоји коначан доказ да су трагови пронађени на овим налазиштима заиста настали током удварања. Ријеч је о могућем објашњењу које истраживачи настављају да испитују.

Необични повреде на пршљеновима

Још занимљивије трагове доноси студија посвећена врсти Хадросаурус, групи биљоједа са карактеристичном грађом лобање.

Међународни тим истраживача проучавао је око 550 оштећених коштаних изданака на пршљеновима њихових репова. Рачунарски модели показују да су повреде могле настати усљед притиска који је дјеловао одозго, укосо.

Посебно је привукла пажњу чињеница да су зарасли преломи пронађени углавном код одраслих јединки.

Наука и технологија

Шта се догодило прије изумирања диносауруса: Научници дали претпоставку о ватреним олујама

“Када смо добили резултате, размотрили смо сваки могући сценарио. На крају се хипотеза о парењу најбоље уклапала у наша запажања“, рекао је Симоне Конти, један од коаутора студије.

Другим ријечима, истраживачи сматрају да су повреде могле да настану током парења, када би на тијело једне животиње дјеловао притисак друге.

Ипак, научници наглашавају да то није коначно доказано. Ако се хипотеза покаже тачном, ове повреде могле би да помогну и у одређивању пола фосилизованих Хадросауруса.

То би било значајно откриће, јер се пол диносауруса на основу фосилних остатака може утврдити само у ријетким случајевима, преноси телеграф.