Смак свијета је ближи него што мислите! Тако кажу научници

Рад је објављен 1960. у угледном часопису "Сциенце", а његови аутори били су аустријско-амерички физичар Хајнц фон Фестер и истраживачи са Универзитета Илиној. Анализирајући историјске трендове раста свјетске популације, закључили су да се број становника повећава хипер-експоненцијалном брзином, што би, уколико се такав тренд настави, довело до апсурдног сценарија у којем би број људи тежио бесконачности.

"До тог датума људска популација тежиће бесконачности уколико настави да расте темпом којим је расла током претходна два миленијума", наводи се у студији. Аутори су упозорили и на драматичне посљедице таквог развоја догађаја, уз тврдњу да њихови далеки потомци неће умирати од глади, већ ће бити "згњечени" због превелике густине становништва.

Објављивање рада изазвало је полемике међу демографима. Пројекције раста становништва показивале су се прилично увјерљивим све до деведесетих година прошлог вијека, али се касније демографска слика промијенила. Стопа наталитета почела је нагло да опада, а савремене процјене Уједињених нација указују на то да би свјетска популација могла да достигне врхунац од око 10,3 милијарде људи 2084. године, након чега се очекује постепени пад.

Друштво

Застрашујуће упозорење научника: Земља улази у опасну климатску фазу

Овакав тренд подстакао је економисте да упозоре да би смањење броја рођених и старење становништва могли да постану озбиљнији изазов од пренасељености. Међу могућим посљедицама наводе се успоравање привредног раста, недостатак радне снаге и додатни притисак на здравствене и пензионе системе.

Студија из 1960. године настала је на врхунцу Хладног рата, у вријеме када су страхови од глобалне катастрофе били повезани са несташицом ресурса, растом становништва и ширењем нуклеарног оружја. Више од шест деценија касније, упозорења о могућем крају цивилизације поново су у фокусу, али су се појавили и нови ризици.

Сат судњег дана показује 85 секунди до поноћи

Како пише "Индепендент", савремена упозорења на глобалну катастрофу све више обухватају и убрзани развој вјештачке интелигенције, уз постојеће претње попут нуклеарног рата и климатских промјена.

Сат судњег дана, који је 1947. године установио часопис "Bulletin of the Atomic Scientists", тренутно показује 85 секунди до поноћи. То је још ближе симболичном тренутку катастрофе него прошлогодишњих 89 секунди.

Научници упозоравају на опасности од глобалног сукоба, климатских промена и вештачке интелигенције чији би развој могао да измакне људској контроли.

"Правац којим се тренутно крећемо није одржив", изјавио је у јануару Џон Меклин, уредник часописа "Bulletin of the Atomic Scientists", представљајући најновије помјерање сата.

Иако насловно предвиђање из 1960. године не представља дословну прогнозу да ће свет нестати 13. новембра 2026, оно показује колико се научна упозорења мијењају заједно са друштвом и глобалним ризицима. Данас се, умјесто неконтролисаног раста становништва, све више пажње посвећује његовом старењу, док се уз нуклеарну пријетњу и климатску кризу отвара и питање могућих последица развоја вјештачке интелигенције, преноси Телеграф.