Застрашујуће упозорење научника: Земља улази у опасну климатску фазу

Њихова студија "Извјештај о стању климе 2026: изазови и могућности“ објављена је у журналу БиоСајенс.

У њој се наглашава да људске активности покрећу дубоке промјене у атмосфери, океанима и биосфери.

Шта открива нови извјештај о клими за 2026. годину?

"Климатски систем Земље све дубље залази у неистражено подручје. Представљамо ажуриране виталне знаке планете за 2026. годину који прате стање климатског система Земље, заједно са показатељима људских активности које покрећу текуће промјене. Од 16 показатеља повезаних са климом, седам је тренутно на рекордним екстремима. Неколико показатеља такође показује доказе о убрзању трендова или наглим промјенама, изазивајући забринутост због све веће климатске нестабилности, повратних спрега које међусобно дјелују и растућег ризика од преласка критичних преломних тачака“, навели су аутори студије.

Додају да људске активности, посебно сагоријевање фосилних горива, остају доминантни покретачи ових промјена.

"Упркос погоршању трендова, јављају се охрабрујући знаци друштвених промјена, укључујући брзу експанзију електричне енергије из обновљивих извора и складиштења у батеријама, иако напредак и даље знатно заостаје за обимом и брзином који су потребни за стабилизацију климатског система Земље. Брзо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, ефикасно прилагођавање, заштита екосистема и трансформативне друштвене промјене остају кључни за смањење климатских ризика и обезбјеђивање отпорније и одрживије будућности", каже ова група научника.

Студију су, пише Еурек Алерт!, заједнички водили др Вилијам Џ. Рипл са Државног универзитета Орегон и др Кристофер Волф из организације Терестриал Екосистемс Рисрч Асошиејт.

Како људске активности убрзавају климатске промјене?

Витални знаци праћени у извјештају обухватају концентрације гасова са ефектом стаклене баште, температуре, океане, лед, енергетски биланс Земље и шумске пожаре.

Аутори такође прате показатеље људских активности које покрећу ове промјене, укључујући потрошњу енергије, производњу хране, привредни раст и промјену намјене земљишта. Заједно, ови параметри пружају свеобухватан увид у климатске промјене на Земљи, као и у њихове посљедице и узроке.

Аутори наводе да су концентрације угљен-диоксида, метана и азот-субоксида поново достигле рекордне нивое у 2026. години. У мају 2026. атмосферски угљен-диоксид премашио је 428 дијелова на милион (ппм), што је за око 50% изнад прединдустријског нивоа и генерално више него у било ком тренутку у посљедњих 2 милиона година. Потрошња фосилних горива порасла је за 0,9% у 2025. години, при чему су нафта, угаљ и гас достигли рекордне нивое, а годишње емисије угљен-диоксида повезане са енергетиком по први пут су премашиле 41 гигатону.

Аутори напомињу да изгледа да се стопа глобалног загријавања убрзала, са око 0,05 степени по деценији између 1880. и 1970. на око 0,36 степени по деценији између 2010. и 2024. године.

"При садашњим стопама, пораст од 2 степена у односу на прединдустријски ниво могао би бити достигнут прије 2050. године", пишу научници, преноси Телеграф.рс.

Колико живота односе екстремне временске прилике?

Према прелиминарним подацима, наводе аутори, дебљина глечера и маса гренландског леда су на рекордно ниском нивоу, док топлотни садржај океана и ниво мора достижу рекордне висине. Извјештај документује све већи број људских жртава усљед екстремних временских прилика током протекле године.

У октобру 2025. ураган Мелиса проузроковао је 95 смртних случајева и штету већу од 12 милијарди америчких долара широм Кариба; у новембру 2025. тропска олуја и монсунске кише у Индонезији изазвали су 708 смртних случајева; а у јуну 2026. јак топлотни талас у Европи однио је приближно 14.000 живота, према прелиминарној процјени.

"Сви ови догађаји могу се барем дјелимично приписати климатским промјенама", примјећују аутори.

Аутори такође наглашавају ескалирајуће ризике од преломних елемената климе, укључујући слабљење Атлантске меридионалне преокретне циркулације (АМОК) и све већу рањивост амазонске прашуме, гдје би „комбиновани ефекти загријавања и крчења шума могли да је гурну преко неповратног прага при загријавању од само 1,5 до 1,9 степени“.

Они упозоравају да „наставак загријавања и повратне спреге које међусобно дјелују могу повећати ризик од самопојачавајуће путање 'стаклене баште', коју карактеришу слабљење понора угљеника, убрзани губитак леда, деградација екосистема и додатно ослобађање гасова са ефектом стаклене баште“.

Ко највише трпи посљедице климатских промјена?

Рипл, Волф и њихове колеге коаутори наглашавају да су климатске промјене такође питање правде: „заједнице које сносе најмању одговорност за историјске емисије, посебно на Глобалном југу и у малим острвским државама, трпе несразмјерно тешке и ране посљедице.“

Ипак, они сматрају да „будућа путања и климатског система и људских друштава још увијек није у потпуности одређена. Одлуке донесене током наредних година снажно ће утицати на то да ли ће будуће генерације наслиједити планету са нестабилним климатским системом или отпорнији и одрживији свијет.“