Ветеринар открио које четири расе мачака никада не би удомио

Мачке су међу најомиљенијим кућним љубимцима, а њихове различите личности, необичан изглед и шарм освајају љубитеље животиња широм свијета. Док једни сањају о умиљатој мачки која ће сате проводити у њиховом крилу, други траже разиграну и радозналу љубимицу која ће унијети додатну живост у њихов дом. Ипак, стручњаци упозоравају да изглед никако не би требало да буде пресудан приликом одабира мачке. Наиме, поједине расе, упркос својој популарности и привлачном изгледу, имају специфичне потребе или су склоније одређеним здравственим проблемима.

То може да значи више времена посвећеног њези, додатне трошкове ветеринарских прегледа, али и изазове са којима будући власници можда нису спремни да се суоче. Управо о томе говорио је ветеринар познат на друштвеним мрежама као Бен д Вет, који је на ТикТоку открио четири расе мачака које лично никада не би изабрао за кућног љубимца. Иако наглашава да свака мачка има свој карактер и да међу припадницима исте расе могу постојати велике разлике, сматра да би потенцијални власници требало да буду упознати са одређеним ризицима прије доношења одлуке.

1. Бенгалска мачка – прелијепа, али изузетно захтјевна

Бенгалске мачке на први поглед освајају својим егзотичним изгледом. Њихово раскошно крзно са карактеристичним пегама подсјећа на крзно дивљих мачака, због чега спадају међу најатрактивније расе на свијету. Ипак, Бен признаје да их, упркос њиховом изгледу, не би желио у сопственом дому.

Pexels/jerry 杰

„То су прелијепе мачке, имају дивно крзно. Разумијем зашто се људима свиђају“, рекао је.

Бенгалска раса настала је укрштањем домаћих мачака са азијском леопард мачком, а позната је по високој интелигенцији, енергичности и израженој потреби за активношћу. Према Беновом искуству, поједине бенгалске мачке могу бити посебно захтјевне током ветеринарских прегледа, нарочито када су уплашене или под стресом.

„Код ветеринара су на гласу као прилично агресивне животиње. То је обично посљедица страха, али руковање њима може бити прилично опасно“, објаснио је.

Додао је да је ријеч о изузетно интелигентним животињама којима је потребно много менталне и физичке стимулације. Бенгалске мачке зато нису најбољи избор за свакога. Потребни су им простор за кретање, играчке, пењалице и власници који ће им свакодневно посвећивати довољно времена. То, наравно, не значи да су све бенгалске мачке агресивне. Уз одговарајућу социјализацију, подстицајно животно окружење и правилну бригу, могу бити привржени и разиграни кућни љубимци.

2. Сфинкс – мачка без длаке којој је ипак потребно много његе

Сфинкс је једна од најпрепознатљивијих раса мачака на свијету, прије свега захваљујући готово потпуном недостатку длаке, великим ушима и набораној кожи. Док га неки обожавају због необичног изгледа, другима једноставно није привлачан. Бен је признао да је његов разлог за избјегавање ове расе дјелимично ствар личног укуса. Наиме, више воли да мази мачку са меким и паперјастим крзном. Међутим, сфинкс има и одређене потребе које будући власници не би требало да занемаре.

Pexels/Lorenzo Manera

За разлику од већине других мачака, ове животиње немају крзно које би упијало природна уља са коже. Због тога им је често потребна посебна њега како би се спријечило накупљање масноће и нечистоћа. Такође су осјетљивије на хладноћу и прекомјерно излагање сунцу. Осим тога, ова раса склона је одређеним здравственим проблемима, укључујући хипертрофичну кардиомиопатију, болест срчаног мишића.

Упркос томе, сфинкс мачке познате су као веома друштвене, радознале и привржене животиње које често уживају у људском друштву. Власницима који су спремни да одговоре на њихове посебне потребе могу бити изузетни љубимци.

3. Шкотски фолд – иза преслатких ушију крије се озбиљан проблем

Шкотски фолд је раса која је посљедњих година стекла велику популарност захваљујући необичном изгледу. Њено најпознатије обиљежје су мале уши савијене према напријед. Међутим, управо је та карактеристика разлог због којег Бен ову расу никада не би купио.

Pexels/ Kostiantyn Klymovets

„Њихове савијене уши, њихово главно обиљежје, заправо су посљедица поремећаја хрскавице“, објаснио је.

Наиме, карактеристичан изглед ушију повезан је са генетском промјеном која утиче на развој хрскавице и костију.

Тај поремећај, познат као остеохондродисплазија, не захвата само уши већ може да утиче и на зглобове и изазове болне промјене на костима. Код неких мачака симптоми се појављују већ у младом узрасту, а могу да укључују укоченост, отежано кретање, храмaње и хроничан бол.

Због ових здравствених ризика, узгој шкотских фолд мачака изазива озбиљне расправе о добробити животиња. Бен истиче да не жели да подржава узгој расе чије је препознатљиво физичко обиљежје директно повезано са могућом патњом.

Иако се ове мачке често описују као мирне, њежне и привржене, њихови потенцијални здравствени проблеми важан су разлог за опрез.

4. Персијска мачка – раскошно крзно и лице које може да отежа дисање

Персијске мачке деценијама спадају међу најпознатије и најомиљеније расе. Њихово дуго, густо крзно, велике очи и мирна нарав многима су неодољиви. Ипак, управо је персијска мачка једна од раса које Бен посебно избјегава због могућих здравствених компликација повезаних са изгледом лица.

Pexels/ Ally Abry

Наиме, многе персијске мачке имају изразито спљоштену њушку, што је посљедица селективног узгоја.

„Видио сам персијске мачке којима нос изгледа као да је утиснут у лице, а очи им извирују изван линије носа“, рекао је ветеринар.

Објаснио је да таква грађа може да изазове озбиљне потешкоће са дисањем, слично проблемима који се јављају код појединих раса паса са кратком њушком. Код мачака са изразито спљоштеним лицем ноздрве могу бити сужене, а структуре унутар носних пролаза збијене, што отежава нормалан проток ваздуха.

Осим проблема са дисањем, могу се јавити и потешкоће са сузним каналима, појачано сузење и одређени проблеми са очима. Дуго крзно такође захтијева редовно четкање како би се спријечило стварање чворова и мршење длаке.

То не значи да су ове мачке лоши кућни љубимци!

Иако је ветеринар издвојио четири расе које лично не би изабрао, то не значи да су све мачке ових раса лоши кућни љубимци. Свака животиња има сопствену личност, а њено понашање и квалитет живота зависе од бројних фактора, укључујући генетику, социјализацију, здравствено стање и услове у којима живи. Ипак, Бенов списак подсјећа на важну чињеницу: поједине физичке карактеристике које људима дјелују посебно привлачно могу бити повезане са озбиљним здравственим проблемима.

Зато је прије набавке мачке важно истражити карактеристике расе, информисати се о могућим насљедним болестима и реално процијенити колико времена, простора и пажње можете да јој пружите. Ако се одлучите за куповину, посебно је важно да изаберете одговорног одгајивача који обавља одговарајуће здравствене прегледе и добробит животиња ставља на прво мјесто.

Вриједи размислити и о удомљавању, јер у склоништима бројне мачке различитих узраста, изгледа и карактера чекају нови дом. На крају, најбоља мачка није нужно она најнеобичнијег изгледа или најпопуларнијег поријекла, већ она чијим потребама можете одговорно да удовољите и којој можете да пружите здрав, безбједан и срећан живот.

(Курир)