Стиже сезона грипа: Ко треба да се вакцинише и које симптоме не смијемо игнорисати?

Шта је важно знати о вакцинацији, те које симптоме не треба занемаривати и када се на вријеме јавити љекару, нека су од питања на која је за наш портал одговоре дала др Дијана Симић, специјалиста епидемиологије, Дом здравља Бања Лука.

Вакцинација

1. Када званично почиње вакцинација против грипа у Дому здравља Бања Лука, које су количине доза обезбијеђене и ко има право на бесплатну вакцинацију?

Институт за јавно здравство Републике Српске сваке сезоне (обично крајем октобра или почетком новембра) обезбјеђује вакцине против грипа које се дистрибуирају домовима здравља. Право на бесплатну вакцину имају одређене категорије пацијената са хроничним болестима и посебним медицинским индикацијама, а то су: пацијенти на хемодијализи и они са трансплантираним бубрегом, пацијенти који болују од шећерне болести на инсулинској терапији, пацијенти који су лијечени одређеним кардиохируршким методама, лица чији је резултат тестирања на ХИВ позитиван и пацијенти обољели од АИДС-а, дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу, дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа, лица која болују од мишићне дистрофије и мултипле склерозе, лица која су завршила са примјеном хемотерапије и тренутно немају клиничких знакова болести, лица у домовима за лица са посебним потребама, као и сви запослени на инфективним клиникама/одјељењима и јединицама интензивне медицине.

Сви остали грађани који не спадају у ове ризичне групе, а желе да смање ризик од оболијевања и преношења вируса на чланове породице, могу се вакцинисати куповином комерцијалне вакцине у амбулантама Института.

2. Који је поступак за грађане који желе да се вакцинишу? Да ли је потребно претходно заказивање код породичног љекара или се долази директно на вакцинални пункт?

Вакцинација против грипа се одвија у амбулантама породичне медицине Дома здравља Бања Лука за пацијенте који имају право на бесплатну вакцину. Тимови породичне медицине обавјештавају пацијенте који припадају претходно наведеним категоријама о доступности вакцине и позивају их на вакцинацију.

3. За које категорије становништва (хронични болесници, старија лица, труднице) је вакцинација најкритичнија и колико времена је потребно да се развије имунитет након вакцине против грипа?

Око 14. дана након вакцинације потребно је да организам развије заштитни имунски одговор.

Током првих дана након примјене вакцине заштита још није потпуна, па је могуће обољети од грипа ако је особа била изложена вирусу. Вакцина не пружа стопостотну заштиту, али значајно смањује ризик од тежег облика болести и компликација. Важно је знати да се вакцина против грипа не може користити за лијечење већ настале инфекције.

Вакцина против грипа је најпотребнија за особе које имају висок ризик од развоја тешких клиничких форми, компликација (попут упале плућа) и хоспитализације.

Особе у повећаном ризику од компликација су:

особе са хроничним обољењима (пацијенти на хемодијализи и они код којих је извршена трансплантација бубрега, дијабетичари зависни од инсулина, особе лијечене кардиохируршким методама, хронични респираторни болесници, пацијенти са неуролошким и неуромишићним обољењима, онколошки пацијенти који су завршили са примјеном хемиотерапије, а тренутно немају клиничких знакова болести, имунокомпромитоване особе (укључујући ХИВ позитивне особе и обољеле од АИДС-а).

Старије особе (изнад 65 година живота) су подложније тешким облицима грипа који могу довести до отказивања рада срца или опште исцрпљености организма.

Труднице- грип у трудноћи носи висок ризик од озбиљних компликација како за мајку (због промјена у раду срца и плућа током трудноће), тако и за плод (повећан ризик од превременог порођаја). Вакцинација трудница уједно штити и новорођенче у првим мјесецима живота.

Дјеца узраста од 6 до 59 мјесеци имају повећан ризик од хоспитализације усљед грипа јер њихов имуни систем још увијек учи да се бори са респираторним патогенима.

Професионално изложена лица и колективи:

- Здравствени радници (нарочито запослени на инфективним клиникама и јединицама интензивне његе) – вакцинацијом штите себе, али и спречавају пренос вируса на тешко болесне пацијенте о којима брину

- Запослени у установама за смјештај лица са посебним потребама и геронтолошким центрима.

4. Како грађани најлакше могу разликовати симптоме обичне прехладе, грипа и КОВИД-19 у првим данима болести?

Симптоми су оријентациони показатељи болести.

Прехлада најчешће има сљедеће карактеристике: почетак је обично постепен, доминирају цурење носа, кијање и запушен нос, гребање или бол у грлу чести су на почетку, температура је обично одсутна или благо повишена, изражени болови у мишићима и јака исцрпљеност су ријеђи.

Грип (инфлуенза): често почиње нагло, у року од неколико сати, чести су висока температура, грозница и главобоља, изражени болови у мишићима и зглобовима, јака малаксалост и исцрпљеност, суви кашаљ је чест, док цурење носа може бити присутно.

КОВИД-19: може почети постепено или нагло, могу се јавити бол у грлу, цурење носа и кашаљ, чести су умор, главобоља и повишена температура, могући су болови у мишићима и промјена или губитак чула мириса и укуса, симптоми могу бити благи, али и озбиљни.

Корона вирус

5. Да ли се у Дому здравља тренутно раде брзи тестови на грип и корона вирус и колико су они доступни пацијентима при првом прегледу?

У Републици Српској започео је надзор на инфлуенцом и респираторним инфекцијама односно акутним респираторним инфекцијама (АРИ), обољењима сличним грипу (ИЛИ) и тешким акутним респираторним инфекција на (САРИ) који сваке године започиње у 40. недељи текуће године а завршава у 20. недељи наредне године. У Дому здравља Бања Лука се не раде брзи тестови на грип и корона вирус. На основу прегледа пацијента и клиничке слике надлежни љекар процјењује да ли је потребно узети узорке бриса носа или грла ради даље дијагностике тј. потврде узрочника болести.

6. Да ли нам је корона и даље пријетња, да ли је у овом периоду било позитивних пацијената?

САРС ЦоВ 2 наставља да циркулише у региону и на примарном и на болничком нивоу здравствене заштите, а током текуће године у Дому здравља Бања Лука имали смо три потврђена случаја оболијевања од корона вируса.

7. Које грешке грађани најчешће праве у самолијечењу код куће прије него што се обрате љекару?

Грађани често праве неколико типичних грешака када покушавају сами да лијече симптоме грипа код куће. Ове грешке могу продужити трајање болести, прикрити озбиљне компликације или довести до нежељених нуспојава.

Ово су најчешћи пропусти у самолијечењу прије одласка љекару:

Узимање антибиотика на своју руку је најчешћа и најопаснија грешка. Грип је вирусно обољење, а антибиотици дјелују искључиво на бактерије. Узимање преосталих антибиотика из кућне апотеке или њихово набављање без рецепта неће излијечити грип, а може уништити здраву цријевну микрофлору и допринијети стварању отпорности (резистенције) бактерија. Антибиотици се укључују тек ако љекар утврди потребу за истим.

Агресивно и прерано обарање благо повишене температуре. Повишена тјелесна температура је природно оружје имуног система у борби против вируса – она успорава размножавање вируса и активира одбрамбене ћелије. Грешка је узимање антипиретика (попут парацетамола или ибупрофена) чим температура пређе 37°степени или 37,5°степени. Препорука је да се температура генерално не обара лијековима ако је нижа од 38°степени или 38,5°степени (осим код мале дјеце склоне фрасу/фебрилним конвулзијама, трудница или тешких хроничних болесника), већ да се тијело хлади туширањем млаком водом и уносом течности.

Недовољно одмарање ("прележавање грипа на ногама") - грип је системска болест која исцрпљује цијели организам. Покушаји да се иде на посао, у куповину или да се обављају тешки кућни послови под утицајем лијекова против болова само продужавају болест и драстично повећавају ризик од компликација. Строго мировање у кревету је кључни дио терапије.

Претјерано и предуго кориштење капи за нос - да би олакшали дисање, грађани често користе капи или спрејеве за нос (деконгестиве) дуже него што је дозвољено. Користите ли их дуже од пет до седам дана, а без надзора љекара, ризикујете оштећење слузокоже носа и развој такозваног медицинског ринитиса (хроничне запушености узроковане самим капима).

8. У ком тренутку симптоми престају бити „за кућно лијечење“ и постају аларм да пацијент одмах мора доћи на преглед у амбуланту породичне медицине?

Када посјетити љекара

Иако се лакши облици грипа могу прележати код куће уз одмор, грађани често игноришу јасне знаке да је болест прерасла у нешто озбиљније. Љекару се мора отићи одмах ако се појаве: отежано дисање, кратак дах или осјећај гушења, бол или притисак у грудима, изразита малаксалост због које особа не може да устане из кревета, поновни скок високе температуре након што је већ почела да пада (знак секундарне инфекције), конфузија, вртоглавица или стална поспаност.

9. Каква је процедура за пацијенте са високом температуром и респираторним тегобама приликом доласка у Дом здравља како би се спријечило ширење инфекције у чекаоницама?

Пацијент се телефоном јавља породичном љекару или надлежној служби, наводи симптоме, висину температуре, трајање тегоба и евентуално отежано дисање. Медицинско особље процјењује хитност прегледа и даје упутства за долазак. Потребно је да пацијент са симптомима респираторне инфекције на преглед долази са медицинском маском. По доласку се одваја од осталих пацијената како би се смањио ризик од ширења инфекције у чекаоницама.

10. Поред вакцинације, које једноставне превентивне и мјере за јачање имунитета препоручујете грађанима за предстојећи зимски период?

Поред вакцинације, најважније превентивне мјере су:

Хигијена руку и респираторна култура - руке прати сапуном и водом, посебно након боравка у јавном превозу и прије јела. Кашљати и кијати у марамицу или прегиб лакта, а марамицу одмах одложити у канту за отпатке.

Редовно провјетравање просторија - више пута дневно кратко провјетрити дом, канцеларију и учионицу, када услови дозвољавају. У затвореним и препуним просторијама респираторни вируси лакше се преносе.

Избјегавање блиског контакта и правилна употреба маске - у вријеме повећаног броја обољелих размотрити ношење добро прилагођене маске у препуном јавном превозу, чекаоницама и другим затвореним просторима. Особе са симптомима треба да ограниче контакте и остану код куће док се не опораве.

Остати код куће када смо болесни - не ићи на посао, у школу или на окупљања док имамо температуру и изражене симптоме. Ако припадамо ризичној групи, јавити се љекару рано, јер за неке вирусне инфекције постоји специфично лијечење које је најкорисније када се започне на вријеме.

Навике које подржавају имунитет - уравнотежена и разноврсна исхрана, довољно сна и одмора, редовна физичка активност, довољан унос течности, смањење стреса и избјегавање дуванског дима.