Шта се догодило прије изумирања диносауруса: Научници дали претпоставку о ватреним олујама

Од седамдесетих година прошлог вијека, и открића кратера Чиксулуб који је оставио удар астероида, преовлађујуће научно мишљење било је да је прашина која је блокирала сунчеву светлост довела до дуготрајне зиме изазване сударом, што је узроковало колапс ланаца исхране и изумирање диносауруса. Нова студија, међутим, указује на то да је катастрофа почела много бурније, већ у првим сатима након удара астероида.

Нова хипотеза и улога прашине

Студију су спровели истраживачи са америчког Универзитета Пердју у Индијани, предвођени планетарним научником Брендоном Џонсоном.

Истраживање показује да се астероид, пречника око 10 километара, сударио са Земљом огромном брзином, узрокујући да велики дио стијена на мјесту удара испари и претвори се у изузетно врелу пару.

Како се дио те паре хладио, формирале су се сићушне камене куглице које су се рашириле широм свијета прије него што су поново пале кроз атмосферу брзинама од неколико километара у секунди.

Претходни модели су указивали на то да је трење тих честица о атмосферу ослобађало снажан топлотни талас који је могао да убије животиње са танком, изложеном кожом, али није био довољно јак да изазове масовне пожаре у вегетацији.

Наука и технологија

Након 40 година идентификован први фосил диносаура са Антарктика

Међутим, истраживачи сматрају да су ови модели превидели кључни елемент, а то је дебео слој ситне силикатне прашине настале од испарених стијена, која се није претворила у поменуте камене сфере. Након што је ова фаза прошла, иста та прашина је годинама блокирала сунчеву светлост, што је довело до наглог пада температура и прекида фотосинтезе, чиме је започела зима изазвана сударом астероида са Земљом, при чему се ова појава дуго сматрала главним узроком изумирања диносауруса, преноси Ал Џазира.

Докази са налазишта и топлотни ефекти

Оквири нове хипотезе почели су да јачају 2023. године након открића веома танког слоја прашине настале ударом на фосилном налазишту Танис у Северној Дакоти, смјештеног непосредно изнад слоја камених сфера. Сличан слој је затим пронађен на граници између периода креде и палеогена у басену Ратон, на граници Колорада и Новог Мексика.

Истраживачи истичу да је ова прашина дјеловала као огромно топлотно ћебе, спријечавајући велики дио топлотног зрачења да оде у свемир и преусмјеравајући га ка површини Земље. Према њиховим прорачунима, топлотни талас на површини био је око 3,5 пута јачи у односу на претходне процјене.

Студијом је објашњено да топлотно зрачење које је настало можда није било довољно да директно запали дебела стабла дрвећа, али је премашило границе неопходне за паљење траве, лишајева и борових иглица, обезбеђујући тако природно гориво за пожаре великих размјера који су се ширили огромним подручјима.

Прорачуни такође указују на то да су дивље животиње можда биле изложене топлотној дози која је 17 пута већа од оне која је смртоносна за људе, што значи да су многа створења могла да угину у веома кратком року након судара.

Упркос аргументима за нову хипотезу, научници истичу да су докази о глобалним пожарима и даље непотпуни, будући да су директни докази о тим пожарима до сада пронађени само у Сјеверној Америци.

(спутник србија)