Нова метода вјештачке интелигенције помаже у идентификацији отисака стопала диносауруса

Научници су сада развили методу која користи вјештачку интелигенцију како би помогла у одређивању врсте диносауруса одговорне за трагове, на основу осам различитих карактеристика појединачног отиска стопала.

„Ово је важно јер пружа објективан начин класификације и поређења трагова, смањујући ослањање на субјективно људско тумачење“, рекао је физичар Грегор Хартман из истраживачког центра у Берлину, један од аутора истраживања објављеног у научном часопису “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Наука и технологија

ЧетГПТ троши струју колико и 35.000 америчких домаћинстава на годишњем нивоу

„Повезивање трага са животињом која га је оставила огроман је изазов, о чему палеонтолози расправљају генерацијама“, рекао је палеонтолог Универзитета у Единбургу и главни аутор студије Стив Брусат.

Диносауруси су за собом оставили бројне врсте фосилизованих остатака, укључујући кости, зубе и канџе, отиске коже, измет, несварене остатке у желуцу, љуске јаја и остатке гнезда. Међутим, отисци стопала су често бројнији и могу научницима открити много тога, укључујући врсту окружења у којем је диносаурус живио и, када су присутни и други трагови, које су животиње дјелиле исти екосистем.

Нова метода и вјештачка интелигенција

Нова метода је усавршена анализом готово 2.000 отисака стопала који обухватају 150 милиона година историје диносауруса. Вјештачка интелигенција је препознала осам кључних карактеристика које објашњавају разлике у облицима тих трагова.

Многи отисци стопала су раније са великом поузданошћу идентификовани од стране стручњака као припадници одређених врста диносауруса. Након што је алгоритам издвојио карактеристике које их разликују, стручњаци су мапирали њихово поклапање са различитим врстама диносауруса за које се вјерује да су оставили трагове, како би се олакшала идентификација будућих открића.

„Проблем је у томе што је утврђивање ко је направио фосилизовани отисак неизвесно. Облик трага зависи од многих фактора, а не само од саме животиње, укључујући то шта је диносаурус радио у том тренутку — да ли је ходао, трчао, скакао или чак пливао — затим влажност и врсту подлоге, начин на који је отисак прекривен седиментом и како је измјењен ерозијом током милиона година. Као резултат тога, исти диносаурус може оставити трагове који изгледају веома различито“, указао је Хартман.

„То значи да, када пронађемо отиске стопала, морамо да се играмо детектива и утврдимо који их је диносаурус направио. А да бисмо то урадили, радимо исто што и принц у Пепељузи када је упоређивао Пепељугино стопало са ципелом: покушавамо да пронађемо стопало диносауруса које одговара отиску“, додао је Брусат, преноси портал “Индекс”.