Наука открива: Диносаурус рекс има температуру приближну људској

Истраживачи су анализирали мале узорке зубне глеђи тираносауруса рекса и на основу хемијских веза између изотопа угљеника и кисеоника утврдили температуру на којој је глеђ формирана.

Пошто се те везе формирају различитом брзином у зависности од температуре, научници су зубе практично користили као праисторијски термометар.

Студија представља прву директну процјену тјелесне температуре Ти-рекса и пружа додатне доказе да је овај диносаурус имао активан метаболизам који му је омогућавао да буде активан и у хладним климатским условима.

Истраживачи су користили два мала узорка зуба примјерка тираносауруса познатог као Томас, чији се око 70 одсто комплетног скелета чува у Природњачком музеју округа Лос Анђелес.

Метода је развијана више од десет година, а количина фосилног материјала потребна за анализу смањена је за око 90 одсто, на свега неколико милиграма.

Наука и технологија

Шта се догодило прије изумирања диносауруса: Научници дали претпоставку о ватреним олујама

Процјена од око 36 степени Целзијуса виша је од уобичајене тјелесне температуре савремених хладнокрвних гмизаваца, која износи око 28 до 30 степени, али је нижа од температуре многих савремених птица.

Истраживачи наводе да би виша и регулисана телесна температура омогућила Ти-рексу да дуже одржава физички напор и буде активан предатор.

Поређењем температуре Ти-рекса са температуром крокодила и шкољки из истог периода и са истог подручја додатно је потврђено да је његова тјелесна температура била висока, рекао је палеонтолог Томас Холц млађи, који није учествовао у студији.

Налази такође подржавају могућност да је Ти-рекс могао да живи у различитим климатским условима.

На основу палеоклиматских модела, истраживачи су закључили да је могао да насељава велики дио Сјеверне Америке, од данашњег Мексика до Аљаске.

Висок метаболизам значио је и већу потребу за храном у односу на хладнокрвне гмизавце.

Научници планирају да исту методу примјене на друге диносаурусе и древне животиње како би додатно истражили развој топлокрвности кроз еволуцију.

Студија је објављена у часопису Сајенс Адвансес.

(спутник србија)