Африка пуца на два дијела: Научници кажу да се процес одвија брже него што се раније мислило

Иако је то процес који ће трајати неколико милиона година, нова студија показује да је раздвајање у напреднијој фази него што се раније мислило, пише Science Alert.

Тања кора убрзава процес

Континенти на Земљи се стално крећу, а Источноафрички рифтни систем је јасан примјер њиховог раздвајања. Афричка тектонска плоча је тренутно подијељена на два дијела: масивну Нубијску плочу, која чини већи дио континента, и мању Сомалску плочу на истоку, која обухвата Мадагаскар.

Нова студија, објављена у часопису Nature Communications , фокусирала се на расед Туркана, који се протеже стотинама километара кроз Кенију и Етиопију. Анализом сеизмичких мјерења, научници су открили да је Земљина кора у том подручју много тања него што се очекивало. У центру раседа, дебљина је само 13 километара, док је на ивицама дебљина више од 35 километара.

Свијет

Пронађено је тијело девете жене: Страхује се од серијског убице, жртва била нага

„Открили смо да је рифтовање у овој зони напредније, а кора тања него што је ико раније претпоставио. Источна Африка је даље одмакла у процесу раздвајања него што се раније мислило“, каже Кристијан Рован, геонаучник са Универзитета Колумбија.

Од сужавања до новог океана

Када се кора у рифтној зони истањи на мање од 15 километара, она улази у фазу коју геолози називају „сужавање“. Након те тачке, коначни распад континента постаје готово неизбежан. „Што је кора тања, то постаје слабија, што додатно подстиче даље раздвајање“, објашњава Роуан.

За неколико милиона година, Африка ће завршити ову фазу и ући у сљедећу, названу океанизација. Кора ће се толико истањити да ће магма избити на површину, гдје ће се охладити и формирати ново океанско дно. Вода из Индијског океана ће на крају испунити новостворену депресију и створити океан. Овај процес је већ видљив у Афарској депресији на сјевероистоку Африке.

Веза са људском еволуцијом

Истраживачи процјењују да је раседа Туркана ушла у фазу сужавања прије око четири милиона година. То се поклапа са периодом из којег датирају најранији фосили хоминина пронађени у том подручју, што указује на могућу везу између геологије и еволуције.

Друштво

Два посљедња „ничија“ кутка свијета: Зашто их нико не жели?

Аутори студије сматрају да ово није случајност. Прелазак у фазу сужавања довео је до бржег нагомилавања седимената, што је створило идеалне услове за очување остатака живих бића. Умјесто да је регион Туркана биолошки важнији за људске претке од остатка Африке, могуће је да су геолошки процеси тамо једноставно омогућили изузетно добро очување фосила.

„Временска подударност између ове тектонске транзиције и почетка формирања дебелих слојева богатих фосилима сугерише да је фаза сужавања обезбедила кључне услове за њихово очување. Вјерујемо да су ове тектонске промјене одиграле фундаменталну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа рифтне зоне Туркана“, пишу истраживачи у раду и додају да би будућа истраживања могла детаљније истражити ову везу.

(индекс)