
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Мобилни зазвони, на екрану се појави непознат број, јавите се и кажете „Хало”, а са друге стране нема одговора.
Иако такав позив може дјеловати потпуно безазлено, стручњаци упозоравају да понекад може бити ријеч о првом кораку ка телефонској превари.
Ријеч је о такозваним робо-позивима, односно аутоматизованим позивима којима се истовремено може контактирати велики број телефонских бројева. Према платформи за провјеру чињеница Мимикама, циљ таквих позива не мора бити разговор. Преварантима може бити довољно да утврде да је одређени број активан и да се особа на њега јавља, пише Феникс.
Проблем може настати и ако особа одлучи да узврати позив. Непознати број тада може бити дио телефонске преваре, а корисник се може наћи у ситуацији у којој покушава да ступи у контакт са преварантом или да позове број који се наплаћује по посебној тарифи. Робо-позиви могу бити повезани и са другим облицима превара. Након првог контакта кориснику могу стићи лажне СМС поруке или линкови којима се покушавају украсти лични и финансијски подаци.
Додатни ризик посљедњих година представља вјештачка интелигенција. Технологија омогућава стварање врло увјерљивих копија људског гласа, па преваранти могу покушати да опонашају чланове породице, пријатеље или друге познате особе. Таква врста преваре позната је као „voice phishing”, односно телефонска превара у којој се починилац лажно представља како би жртву навео да открије податке или уплати новац.
Један такав случај забиљежен је у Сјеверној Рајни-Вестфалији. Жену је назвао мушкарац чији је глас звучао попут њеног сина. Тврдио је да је изазвао саобраћајну несрећу у којој је погинула жена те да му је потребан новац за кауцију. Ипак, њен син се у том тренутку налазио код куће, због чега је постало јасно да је ријеч о покушају преваре, уз сумњу да је коришћен умјетно створен или клонирани глас.
Преваранти притом могу покушати да лажирају и број са којег позивају. Ријеч је о такозваном спуфингу, при чему на екрану мобилног телефона може изгледати као да позив долази из банке, осигуравајуће куће или друге познате институције.
Телефонски бројеви до којих преваранти долазе могу потицати из различитих извора. Могу се аутоматски генерисати и позивати један за другим, али криминалци могу користити и податке који су процурили у хакерским нападима, базе података или информације које су јавно доступне на интернету и друштвеним мрежама.
Стручњаци зато савјетују опрез већ при првом контакту. Ако се након јављања нико не огласи или се укључи аутоматизована порука, најбоље је одмах прекинути позив. На непознате бројеве не треба узвраћати позив без провјере, а телефоном никада не треба давати личне, банковне или друге осјетљиве податке.
Посебан опрез потребан је и када особа са друге стране покушава да наведе саговорника да потврди једноставне информације. Ако се позивалац представља као банка, полиција или друга институција, разговор је најбоље прекинути и самостално назвати службени број те институције.
На мобилном се може укључити и заштита од нежељених позива, док апликације попут Truecaller, Hiya или Clever Dialer могу помоћи у препознавању и блокирању познатих нежељених бројева.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Република Српска
41 мин
0
Хроника
1 ч
0
Економија
58 мин
0
Градови и општине
1 ч
0
Наука и технологија
1 ч
0
Наука и технологија
12 ч
0
Наука и технологија
16 ч
0
Наука и технологија
18 ч
1Најновије
Најчитаније
10
38
10
35
10
28
10
27
10
22
Тренутно на програму