Шокантан феномен на Атлантику: Зашто су урагани одједном потпуно нестали?

Од свих забиљежених временских непогода, урагани у САД изазивају неке од најтежих губитака људских живота и највећу штету на инфраструктури.

Са климатске тачке гледишта, урагани и са њима повезани таласи мора, снажни вјетрови и обилне падавине неизбјежна су појава. Или се бар тако чинило, наводи Сциенцеалерт.

Ова година поставила је необичан рекорд

Недавно је 12. септембар постао најкаснији датум у години до којег у Атлантском басену није забиљежен ниједан ураган, откако је 1966. године почело савремено сателитско праћење.

Претходно су два урагана била формирана 11. септембра, оба у посљедњих четврт вијека: Густав 2002. и Хумберто 2013. године, наводи метеоролог и професор Универзитета Џорџија Маршал Шепард, пишући за „Форбс”.

„Изузетна” активност урагана у Атлантику

Овакав развој догађаја указује на неуобичајена атмосферска дешавања, будући да почетак септембра представља климатски врхунац сезоне урагана.

У августу је америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) прогнозирала 75 одсто вјероватноће да ће сезона урагана у Атлантику 2026. године бити испод просјека.

Свијет

Хакери траже од банке откуп за украдене податке о корисницима

Сезона траје од 1. јуна до 30. новембра. У просјечној сезони у Атлантику формира се 14 именованих олуја, од којих седам прераста у урагане, укључујући три велика урагана.

Необично затишје у Атлантику повезано је са изузетно снажним феноменом Ел Нињо, који је почео у екваторијалном дијелу Пацифика у јуну.

"Ел Нињо се пред нашим очима појачава до екстремних размера", рекао је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш.

Можда звучи парадоксално, али упркос загријевању океана, Ел Нињо је помогао да се смањи формирање олуја у Атлантику. Он повећава смицање вјетра и мијења обрасце циркулације, због чега олује теже настају и развијају се.

"Заиста је невјероватно колико је Атлантик тренутно негостољубив за било шта што би могло да прерасте у тропски циклон", рекла је Кристен Корбозијеро, професорка Универзитета у Олбанију, за ПБС ЊузХоур.

Олује које почињу да се развијају суочавају се са „троструким ударом” — снажним смицањем вјетра, сувим ваздухом и силазним струјањима ваздуха. Заједно, ове силе разарају олује које би могле да прерасту у урагане, ускраћују им влагу и слабе их, објашњава Корбозијеро.

Иако је Атлантик ове године забиљежио пет тропских олуја, оне су биле релативно мале. Активност олуја у Атлантику износи око седам одсто уобичајеног нивоа, и то у периоду када сезона улази у свој најактивнији дио.

Истовремено, ови услови довели су до изнадпросјечне активности олуја на Пацифику. У источном Пацифику формирано је 16 именованих олуја, а у централном Пацифику 20, укључујући шест урагана, од којих су два погодила Хаваје.

А иако је тренутни образац Ел Ниња снажан, он и даље јача.

БиХ

Датум овјере пресудан: Без овог документа пензионери у ФБиХ могу остати без примања

"Крећемо се ка могућности да ово буде најјачи Ел Нињо икада забиљежен, будући да се врхунац обично достиже крајем јесени или током зиме", написао је Шепард у „Форбсу”.

Свјетска метеоролошка организација (СМО) прогнозира да ће се овај Ел Нињо задржати до фебруара 2027. године.

Сљедећа сезона урагана могла би да буде веома активна

Наредна сезона урагана у Атлантику могла би да буде „изузетно активна” јер воде настављају да се загријевају, упозорава Кери Емануел, професор метеорологије на Масачусетском технолошком институту (МИТ). Он истиче да се воде Атлантика још нису загријале у истој мјери као ваздух, а управо та температурна разлика представља још један фактор који утиче на формирање урагана.

"Ел Нињо не мора да буде рецепт за катастрофу. Имамо прогнозе и довољно знања унапред да спасимо животе и заштитимо егзистенцију људи", закључила је Селесте Сауло, генерална секретарка Свјетске метеоролошке организације, преноси Б92.