Два посљедња „ничија“ кутка свијета: Зашто их нико не жели?

Пустиња коју не желе ни Египат ни Судан

Један од најпознатијих примјера је "Бир Тавил", комад пустиње између Египта и Судана. Површина овог ненастањеног подручја је око 2.000 квадратних километара.

Ни Египат ни Судан, између којих се налази, га не желе. А разлог лежи у историји границе између те двије земље.

Двије различите граничне линије, повучене 1899. и 1902. године, створиле су ситуацију у којој би прихватање једне границе - и Бир Тавила - значило да држава мора одустати од својих амбиција на другом, много вреднијем територију, Халибском троуглу, преноси Пун куфер.

Тако је настао географски парадокс, а Бир Тавил остаје изван територијалних захтјева двије сусједне државе. Због тога се често назива једним од посљедњих правих примјера "терае нулиус".

Највећа "ничија" земља је на Антарктику

Бир Тавил је занимљив, али потпуно га засјењује подручје на другом крају планете. Марие Бyрд Ланд на Антарктику простире се на приближно 1,6 милиона квадратних километара. На ту територију ниједна држава није поставила службени територијални захтјев.

Ниједна држава на свијету не посједује нити службено дијели Антарктик. Према Антарктичком уговору из 1961. године, он је проглашен континентом мира и науке.

Уговором су "замрзнути" сви територијални захтјеви, а војно дјеловање и искориштавање руда строго су забрањени.

Упркос томе, седам држава историјски полаже право на одређене кружне исјечке (секторе) Антарктика - али на Марие Бyрд Ланд ниједна.

"Ничија" острва... не баш

Интернет је "пун прича" о малим острвима које наводно нико не посједује. Али у већини случајева ријеч је о погрешном тумачењу и напросто је ријеч о ненасељеним острвима.

Друга су пак предмет територијалног спора, па их својата више држава. Трећа су само стијене или гребени с посебним правним статусом.

Постоје и "микронације" попут Подјистана и Либерланда, које су показале да се држава може прогласити релативно лако, али проблем настаје када остатак свијета треба признати да она заиста постоји.

Симон Стеwарт је у Сјеверној Ирској 2010. прогласио "Пиплс Репаблик оф Подјистан". Подјистан је имао властите државне симболе, заставу, пасоше, границу и читаву причу о властитом идентитету. Овај пројекат привукао је пажњу знатижељника, али јасно, то што је земљиште унутар Уједињеног Краљевства ипак је побиједило.

Либерланд је постао међународни медијски феномен, али и он је остао далеко од признате државе, а није му помогло ни то што је подручје Горње Сиге предмет међународног правног спора.