Након деценија у туђини, Средићи се из Њемачке вратили у Бањалуку

Вратили су се тамо гдје припада њихово срце, са жељом да овдје стварају, раде и подижу своју дјецу.

"Вратили смо се 2022 године супруга и ја са нашом дјецом овдје због традиционалних вриједности јер смо жељели да дјеца имају своју припадност, имају свој идентитет и да живимо свој на своме", каже Теодор Средић

Теодор Средић је након двије године боравка у својој земљи успио да доведе и њемачког инвеститора у Републику Српску. Отворио је фирму у Бањалуци која се бави процјеном штете за моторна возила. Велику подршку при повратку, Средићи су имали и од институција Републике Српске.

"Добијамо често упите, да раде сличан посао који ми радимо, значи скупу администрацију која се налази у Њемачкој да пребаце у Републику Српску, показао сам како се то може и да институције заиста стоје иза тога и да ту нема препрека. Послије четири године, још увијек нас држи та еуфорија, сваки дан се будимо у својој земљи, са својим народом, у својој природи и задовољни смо и срећни што јесте и мислим да се може видјети и на дјеци", рекао је Теодор Средић

Главни ослонац и подршка Теодору у свему је супруга Сања. Одувијек су каже маштали да буду своји на своме.

"Зато што овдје једноставно припадамо. Осјећаш ту припадност, битно је да смо заједно, најбитније ставка, а друго ту ми је фамилија, мајка, брат, сестра, једноставно све онако како треба да буде, све како Бог уреди. Ја бих искрено рекла сваком од срца да се врати, исто као што је потребно свако ко жели да оде да проба да оде да покуша, али ипак да се врате једног дана, јер мислим да ништа што тамо добијеш, зарадиш, не може замијенити овај живот овдје, слободу, срећу, на свом си, своја земља", каже Сања Средић

Лазар, Војин и Теодора иду у школу, тренирају џудо, фудбал и одбојку, али и помажу родитељима у свим пословима. Кажу, и у Њемачкој су причали на српском језику.

"Ја мислим да је то било тад кључно зато што да нисмо тад причали у кући српски, да нисмо причали на нашем матерњем језику питање је да ли би ми сада могли причати тако, било би доста теже", каже Лазар Средић.

Најважније ствари не мјере се километрима, већ осјећајем припадности, причају Средићи. Дом је оно мјесто којем се , упркос свему, увијек враћамо. За породицу Средић, дом је овдје, у Републици Српској.