Шведски премијер Улф Кристерсон је у интервјуу за Фајненшел тајмс рекао да ће војно појачање Готланда, стратешки најважнијег острва у региону, бити прва тема о којој ће се разговарати са НАТО партнерима.
Шведска се прошле недјеље придружила Сјеверноатлантском савезу, званично напустивши политику неутралности која је трајала више од два вијека.
Заузимање Готланда би омогућило Москви да контролише ваздушни простор изнад Балтичког мора и да распореди трупе на острву, наводе медији у анализи потенцијалног сукоба Русије и НАТО-а.
Готланд је само око 300 километара од Калињинграда, руске ексклаве између Пољске и Литваније на Балтичком мору.
Острво Готланд се често назива "џиновским носачем авиона" због његовог централног положаја на Балтику. Контрола Готланда могла би да игра одлучујућу улогу у "одбрани" Естоније, Летоније, Литваније, Финске и Пољске од руског напада, наводе у анализама.
"У низу ратних игара које су Сједињене Америчке Државе и НАТО водили након руске анексије Крима 2014. године како би се припремили за одбрану Балтика, Готланд је имао централну улогу. Ова централна улога је додатно наглашена способношћу Русије да створи 'мјехур' капацитета, који би над Калињинградом ускратио приступ региону. Шведска влада је процијенила да би Русија могла бити заинтересована за распоређивање система ПВО на територији Шведске, посебно на Готланду", истиче Ана Висландер, директорка за сјеверну Европу у истраживачком центру Атлантског савјета.
Готланд је демилитаризован 2005. године, у периоду послије Хладног рата који је обиљежен миром и сарадњом у региону.
Демилитаризовани статус убрзо је постао безбједносни изазов за Шведску, па су шведске власти одлучиле да поново уведу војне трупе на острву. На Готланду је 2018. године формиран нови пук који укључује око четири стотине стално распоређених војника, механизовани батаљон са оклопним возилима ЦВ90 и тенковима леопард 2, као и амфибијску јединицу.
Од почетка СВО, шведска влада је уложила 1,6 милијарди шведских круна (око 143 милиона евра) у јачање војне инфраструктуре на Готланду, а 2023. године, у сарадњи са НАТО-ом, шведске оружане снаге су одржале највећу војну вјежбу на острву у посљедње двије деценије.
Кристерсон је признао да је Шведска до сада имала "мало" војно присуство на Готланду, што су други лидери НАТО-а редовно наводили као критичну рањивост за одбрану Сјеверноатлантске алијансе.
"Постоји доста ствари, у смислу коришћења наших ресурса, на које можемо највише да се фокусирамо. Очигледан кандидат је било каква веза са Балтичким морем. То се односи на присуство на Готланду, али и надзор, у смислу подморнице", рекао је Кристерсон.
Одбрана балтичких држава знатно је ојачана уласком Шведске у НАТО, јер Алијанса сада има на располагању острво Готланд, поред садашњег копненог пута из Пољске преко коридора Сувалки, који је тзв. НАТО-ова Ахилова пета, стиснута између Калињинграда и Бјелорусије, наводе западни аналитичари.
"Чланство Готланда и Шведске у НАТО мијења цијелу рачуницу. То значи да би се стратешка контрола над Балтичким морем вратила у руке НАТО-а. То је питање које Русија веома добро разумије", рекао је летонски министар спољних послова Кришјанис Каринш.
Шведска је већ објавила планове да пошаље борбени батаљон у Летонију, која се налази само 200 километара од Готланда, преноси Јутарњи.
