Јефтин кромпир из Европе руши домаћу производњу

„Крајњи потрошач, нажалост, не осећа благодети од тога што се кромпир увози. Нешто јесте изузетно јефтино, али то не значи да је и доступно потрошачима по нижим цијенама“, истиче Бугарчић.

Вишак кромпира у Европи утиче и на Србију

Према његовим ријечима, већина земаља сјеверозападне Европе значајно је повећала производњу кромпира, што је довело до раста површина за око 50–55.000 хектара. Самим тим, потенцијални род је већи за најмање 2 до 2,5 милиона тона.

„Дешавања на европском тржишту имају и те како везе са домаћим тржиштем кромпира. Србија је посљедњих десетак година у сталном паду производње, имамо дефицит и потребу да увозимо меркантилни кромпир“, објашњава Бугарчић.

Регион

Божидар, огорчен због цијене, подијелио 10 тона купуса: “Плаче ми се од муке!”

У појединим годинама увоз се кретао између 10 и 30.000 тона, док је у некима достизао и 40 или чак 50.000 тона. Како каже, и ове године би увоз био неопходан, али проблем је у томе што је започет прерано – већ у септембру, одмах по завршетку вађења домаћег кромпира.

Пад цијене испод границе исплативости

На почетку сезоне, цијена кромпира на велико, „франко магацин“ произвођача, кретала се од 35 до 38 динара по килограму за квалитет који траже супермаркети, што је покривало високе трошкове производње. Међутим, са појачаним увозом цијена је почела да пада.

„Док се увозио кромпир по цијенама од 15 до 17 центи, чинило се да домаћи произвођачи још могу да издрже. Али када је кренуо увоз кромпира испод 10 центи, домаћа цијена је пала на 25 до 28 динара, што је за већину произвођача тек покривање трошкова“, наводи он.

Свијет

Орбан: Божић ће бити миран, војна пријетња остаје

Према његовим процјенама, само трошкови вађења, скупљања, паковања и вреће износе око 12–13 динара по килограму. Када се додају семе, заштита и наводњавање, губици су неизбјежни.

Хиперпродукција и понављање сценарија из 2017/18.

Ситуација на европском тржишту, каже Бугарчић, била је наговијештена још у прољеће. Земље попут Немачке и Француске повећале су површине за око 10–11.000 хектара, док су Белгија, Холандија, Пољска, Румунија, Данска и Шпанија такође значајно прошириле производњу.

Уз повољне временске услове, род је био још већи – процјењује се да је произведено и до три или четири милиона тона кромпира више него иначе, што је довело до хиперпродукције.

Занимљивости

Драма на аеродрому у Сарајеву: Мачка побјегла током контроле, путница остала без лета

„Сличну ситуацију смо имали у сезони 2017/18. Тада су цијене по којима се кромпир товарио за Србију биле од 5 до 7,5 центи, око 50 одсто испод цијене коштања. Резултат је био даљи пад домаће производње“, подсјећа Бугарчић.

Све мање произвођача и све већа зависност од увоза

У таквим условима, нарочито су угрожени мањи и слабије механизовани произвођачи, као и они који имају проблема са пласманом. Многи одустају од производње, а ове године се то видело и код хобиста, који су масовно одустајали од куповине сјеменског кромпира.

„За очекивати је да ће и ове и наредне године интересовање за гајење кромпира наставити да опада. Као земља, све више тонемо у зависност од увозног кромпира“, упозорава стручњак.

Потрошачи без користи, али помфрит у порасту

Иако је кромпир јефтин у набавци, потрошачи то не осјећају. Цијена у маркетима често достиже 80 до 100 динара по килограму, без обзира на то да ли је кромпир домаћи или увозни.

Сцена

Шабанова ћерка открила ко је све профитирао од његовог имена

„И 2017/18. године кромпир је био изузетно јефтин на тржишту, али крајњи потрошач то није осјетио – плаћао је 60 до 70 динара. Исто се дешава и данас“, каже Бугарчић.

Једина ставка која је, парадоксално, профитирала у оваквој ситуацији јесте помфрит, чија је потрошња посљедњих година у великом порасту. Међутим, управо индустријски кромпир за помфрит, који се сада због вишкова пласира као конзумни, додатно обара цијене и ствара притисак на произвођаче.

„Тај кромпир нема гдје да се складишти ни преради, па се нуди по дампинг цијенама. Тако проблем јефтиног кромпира погађа и земље Европске уније, али и Србију, иако нисмо њен члан“, закључује др Живко Бугарчић.

(Агромедиа)