Из Финске дошла код нас: Миа је изабрала Ивана, село и живот са стотину оваца

"Тамо сам родила троје д‌јеце, али када сам трећи пут била трудна, почели смо да разговарамо о томе да се преселимо у Србију", присјећа се она, пише Агроклуб.ба.

Живот испочетка

С обзиром на то да су маштали о животу на селу гд‌је ће чувати овце, 2014. године одлучују да их купе са жељом да једног дана пробају живот у Србији. Међутим, овце су све до њиховог пресељења чували Иванови родитељи. У међувремену се стадо проширило, па је у вријеме њиховог доласка већ било шездесетак оваца романовске расе.

"Када је најстарији син требао да крене у први разред, ријешили смо да дођемо овд‌је и од тада смо остали до дана данашњег", каже ова Финкиња.

Живот су почели испочетка - узели су земљу под закуп, а годинама касније су купили и домаћинство у Причевићу гд‌је сада на својој Фарми Тадићи гаје стотињак оваца

Сцена

Горе мреже! Кћерка Наташе Беквалац објавила снимак са полуголим мушкарцем, па га брзо обрисала

"Заправо живимо у Ваљеву, али смо свакодневно на селу и водимо бригу о животињама, посебно у периоду јагњења."

Ниједан дан на селу није у потпуности исти, прича она, и разликује се у зависности од годишњег доба. У љетним мјесецима овце су на испаши, а током зиме у тору. Такође, једна од обавеза свакако је шишање оваца и то два пута годишње, једном на прољеће, а други пут на јесен.

Годинама раде на селекцији

Важне одлике романовске расе су, каже она, плодност, самим тим и исплативост чувања. Међутим, захтјевне су по питању хране и неопходно је обезбиједити им и правилно избалансирати однос хранљивих материја, минерала и витамина, нарочито у периоду бременитости.

"Ова раса оваца рано постаје полно зрела, а обично ојагњи два, три, или пет јагњади, ријеђе једно. Може да се јагњи током цијеле године, међутим, наше искуство је показало да је то најбоље једном и то почетком године, у фебруару", појашњава наша саговорница.

Екстремно високе температуре и велика суша током љетних мјесеци, каже, негативно утичу на развој, нарочито јагњади. Тада долази и до развоја разних бактерија, али и до смањеног уноса хране.

"Припуст оваца је углавном у другој половини септембра, да би већ у фебруару кренуле са јагњењем."

На питање, која је разлика између оваца у Финској и ових које овд‌је чувају, она нам објашњава да су финске овце доста плодне, али и да они годинама раде на селекцији како би постигли висок стандард.

"Циљ нам је да увијек имамо квалитетна мушка и женска грла за приплод, првенствено за продају", поручује Тадићева.

Новинарка и пољопривредница

Ова породица обрађује око 13 хектара земље на којој гаје највише луцерку, а потом и кукуруз као и травне смијеше.

"Некада смо сијали и суданску траву и сточни грашак од којих смо правили силажу, али се испоставило да то није најбоље рјешење, па смо одустали."

Посебну пажњу придају томе да храна коју спремају буде високо квалитетна, јер се то директно одражава на плодност оваца.

Република Српска

Досије: Сваки трећи дан једна породица у Српској буде завијена у црно

Осим тога што ужива у благодетима села и узгоју оваца, ова Финкиња често са собом носи и фотоапарат како би фотографисала сва дешавања на фарми. Додатно задовољство јој причињава и то што је по струци новинар, па кадрови које често забиљежи остају као предивна успомена.

Када је ријеч о плановима за будућност, она нам открива супругову жељу да на имању направи дестилерију како би правили укусне ракије и ликере, како за властите потребе, тако и за продају.

"Желимо да имамо и квалитетну овцу, али и добру ракију", закључује.

(Аутор: Јована Цветковић)