Британски часопис "Економист" сматра да би борбе у Украјини могле да се окончају 2025. године, као и да ће притисак на Кијев да започне преговоре са Руском Федерацијом значајно порасти сљедеће године усред недоследности и проблема Запада у пружању помоћи.
"Украјина ће морати да призна губитак неких територија", наводи се у публикацији, гдје се такође наглашава да ће сваки споразум о рјешавању сукоба вјероватно укључивати задржавање нових региона од стране Руске Федерације.
У часопису такође износе мишљење да је мало вјероватно да ће Кијев ући у НАТО све док је Доналд Трамп на челу САД.
Русија је покренула специјалну војну операцију у Украјини 24. фебруара 2022. године. Руски предсједник Владимир Путин дефинисао је циљ СВО "заштитом људи који су били изложени злостављању и геноциду од стране режима у Кијеву већ осам година".
Крим је постао руски регион након референдума одржаног у марту 2014. године, на којем је 96,77 одсто бирача Крима и 95,6 одсто становника Севастопоља било за прикључење Русији.
Украјина и даље сматра Крим својом, али привремено окупираном територијом.
Европска унија је више пута изјављивала да не признаје припајање Крима и Севастопоља Русији.
Руководство Руске Федерације је више пута изјављивало да су становници Крима демократски, уз пуно поштовање међународног права и Повеље УН, изгласали за поновно уједињење са Русијом.
Према ријечима Владимира Путина, питање Крима је "трајно затворено".
Референдуми о уласку ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области у састав Руске Федерације одржани су 23-27. септембра 2022. године. На основу резултата обраде 100 одсто гласачких листића у ДПР, 99,23 посто бирача гласало је за прикључење Руској Федерацији, у ЛНР 98,42 одсто, у Херсонској области 87,05 посто, у Запорошкој области 93,11одсто.
Руски предсједник Владимир Путин је 30. септембра у Кремљу говорио о резултатима ових референдума, након чега је потписао споразуме о пријему нових региона у састав Русије.
