Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Водостај Дунава и даље је на историјском минимуму. Очекује се мањи пораст у наредним данима, што неће значајно промијенити ситуацију која је донијела много проблема у енергетици, производњи и транспорту широм тока Дунава. У Србији је најкритичније и даље на Бездану, у Апатину и Богојеву, гдје је корито суво. Суша је оголила Дунав и у региону.
Због дуготрајне суше данима се понављају исте слике огољених корита Дунава. У Србији пловидба није обустављена, али већ неко вријеме не пристижу велики крузери и барже са тешким товарима. Низак водостај најдиректније утиче на рад хидроелектрана. Из Института „Винча“ истичу да Ђердап ради на петини капацитета и да љетна потрошња струје достиже зимски ниво.
Предраг Шкобаљ, помоћник директора за технолошки развој Института „Винча“, каже да нема разлога за страх, али да Србија мора хитно да дјелује.
„Не треба имати страх, али морамо што прије да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета. Србија дугорочно мора да развија енергетски микс – нуклеарну енергију, обновљиве изворе, реверзибилне хидроелектране и да задржи стабилне термоенергетске капацитете“, наводи Шкобаљ.
У Румунији, након одлагања, контролисано се потапају четири барже у Дунаву. Циљ је да се више воде усмјери ка нуклеарној електрани Чернавода. Криза је могла да се избјегне, тврде бугарски стручњаци, а рјешење виде у изградњи хидротехничких објеката којима би се регулисао ток Дунава између Бугарске и Румуније.
Валери Иванов из Дунавске флоте за јаружање у Бугарској наводи да је новац потрошен на прелиминарне студије изводљивости и пројектовање, а да је онда све стало.
„Ако погледате извјештаје за друге дијелове Дунава, видјећете да је тамо гдје постоје преграде за регулисање тока ниво воде изнад уобичајеног“, истиче Иванов.
Низак водостај Дунава утиче и на туризам. Губитака ће у том сектору бити и у Мађарској. Међународни крузери у Будимпешти везани су за пристаниште, неки чак и више од мјесец дана.
Петер Калманди, капетан путничког брода, каже да никада није видио ништа слично.
„Причао сам и са старијим колегама, нису ни слутили да водостај Дунава у Будимпешти може бити овако низак“, наводи Калманди.
Ипак, посјетиоци главног града Мађарске не пропуштају да виде спруд који је због ниског водостаја настао испод Маргаретиног моста.
Мјесто на којем стоје обично је под водом, а многи су искористили прилику да јој приђу ближе и одавде фотографишу зграду парламента и друге атракције.
Међутим, зграда парламента и други симболи града током ноћи остају у мраку. Због штедње струје, декоративна расвјета гаси се и у Румунији.
(РТС)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
1 ч
0
Свијет
11 ч
0
Свијет
11 ч
0
Свијет
11 ч
0Најновије
09
11
09
06
09
01
08
42
08
40
Тренутно на програму