Клаус-Михаел Кине је најбогатији Нијемац. Фирма коју је наслиједио до оца, за нацисте је превозила ствари прогоњених и убијених Јевреја.
Кине негира мрачну прошлост своје фирме и своје породице, и сада је велики добротвор.
Ко је Клаус-Михаел Кине?
Клаус-Михаел Кине (87) посједује богатство које се тренутно процјењује на око 42,5 милијарди долара, што га чини најбогатијим Нијемцем.
На врху листе најбогатијих Нијемаца он се наизмјенично смјењује са двије године млађим Дитером Шварцом, оснивачем и власником Лидла. Кине је рођен у Хамбургу, док је Шварц поријеклом шваба из Хајлброна гдје и данас живи.
Обојица су тајновити људи. Међутим, за Шварца то важи за његов приватни живот. Медији га називају "невидљивим милијардером" - никад га нико није интервјуисао, нема га ни на једном видео снимку, тек по која фотографија.
Кине је једини насљедник и већински власник логистичког гиганта (Kühne+Nagel). Такође посједује 30 одсто удјела у бродарској компанији Хапаг-Лојд и од 2022. највећи је појединачни акционар Луфтханзе. Уз то, има удјеле и у компанијама Фликсбус и Фликстрејн.
Тајна коју Кине тврдоглаво чува је везана за историју његове породице и његове фирме - током дванаест година нацистичке диктатуре.
Компанија Кине + Нагел
Август Кине и Фридрих Нагел 1890. основали су фирму Кине + Нагел у Бремену и поставили темеље једне од данас највећих свјетских компанија у области транспорта и логистике. Посао је добро кренуо, а само неколико година касније отворена је и филијала у Хамбургу - на чијем је челу био јеврејски трговац Адолф Мас.
.webp)
Након смрти Фридриха Нагела 1907. фирма је у потпуности прешла у власништво Августа Кинеа. Када је и он преминуо 1932. породични посао су преузели његови синови Алфред и Вернер Кине.
А онда је започело поглавље о којем Клаус-Михаил Кине данас нерадо говори.
Јеврејски сувласник 1933. одстрањен из фирме, 1944. страда у Аушвицу
Три мјесеца након што су 30. јанаура 1933. нацисти на челу са Адолфом Хитлером дошли на власт, априла 1933. Јевреј Адолф Мас – који је у међувремену постао сувласник Кине + Нагел – морао је да напусти фирму.
Осам дана након што је Мас одстрањен, 1. маја 1933, браћа Кине су се учланила у нацистичку партију - НСДАП.
У денацификационим списима браће Кине, који су доступни у архивима Хамбурга и Бремена, налазе се изјаве Алфреда и Вернера Кинеа, и запослених у фирми. Они су тврдили да није било алтернативе ни учлањењу у партију, ни удаљавању Адолфа Маса, јер би у супротном фирма остала без уговора са државним институцијама - на челу са канцеларом Адолфом Хитлером.
Адолф Мас је још 1938. током прогрома Јевреја, неколико недјеља био затворен у логору Заксенхаузен. Онда је крајем 1941. депортован у логор Терезин, и касније убијен у Аушвицу, вјероватно 1944. Тачан датум његове смрти није познат.
Послије рата, Кинеови су тврдили, а Клаус-Михаил Кине то и данас тврди - да је Адолф Мас напустио фирму "пријатељским договором". Међутим, Мас није добио никакву отпремнину.
У монографији поводом 75-годишњице фирме Кине + Нагел стоји: "У априлу 1933. Адолф Мас се повлачи из фирме како би постао сувласник велетрговинске фирме својих рођака. Алфред и Вернер Кине настављају да воде фирму као једини власници".
Како је фирма профитирала од прогона и убијања Јевреја
Од 1933. фирма је успјела да се позиционира као транспортна компанија специјализована за "селидбену робу". Посла је било и више него довољно. Јер, убрзо након доласка нациста на власт и са све већим ограничењима права јеврејског становништва, многи богатији Јевреји одлучили су да напусте земљу.
Најкасније од 1935. фрима је директно профитирала од прогона Јевреја, организујући транспорт преко океана. До тада су јеврејске логистичке фирме већ биле "аризоване", односно преузете од компанија попут Кине + Нагел.
А од почетка Другог свјетског рата 1939. роба која више није смјела да буде транспортована изван земље, складиштена је и ускоро је постала уносна за логистичаре и нацистички режим, који су је продавали Нијемцима чије су куће страдале у бомбардовању.
Сваке године признање - као узорна нацистичка фирма
Вјероватно најмрачнија епоха у историји компаније је била од 1942. па до краја рата: фирма Кине + Нагел је имала монопол у оквиру нацистичке "Акције М" (М за "Мобел" – намјештај), била је задужена за транспорт намјештаја и покретне имовине Јевреја из окупираних западних територија у Њемачку. У тим областима су нацисти систематски опљачкали готово 70.000 станова и кућа Јевреја који су били депортовани у логоре смрти и убијени.
Како је рат одмицао, намештај и кућни предмети више нису продавани само онима чији су домови страдали у бомбардовању, већ цијелој популацији. Јавне продаје и аукције "јеврејског намјештаја" или "холандског намјештаја", како су то називали у народу, најављиване су у локалним новинама.
За нацистички режим та продаја није била само начин да дође до новца. Тиме се одржавао морал ратом исцрпљених Нијемаца, а истовремено су многи цивили постајали несвјесни саучесници нациста.
Између 1939. и 1945. фирма Кине + Нагел сваке године је добијала "Гау-диплому" као "узорна нацистичка фирма" за "изванредне заслуге".
Послије рата: Прво окарактерисани као "велики нацисти", па захваљујући Британцима - ништа
Послије рата, Алфред и Вернер Кине морали су, као чланови НСДАП и профитери тог времена, да прођу кроз процес денацификације. Иако су у почетку – како се наводи у денацификационим документима из Хамбурга – окарактерисани као "велики нацисти", браћа нису кажњена и убрзо су могли да наставе с радом.
Објашњење за то доноси писмо из исте документације. У питању је допис британске обавјештајне службе, означен као "строго повјерљиво", датиран 17. фебруара 1948. у којем се америчком денацификационом комитету у Бремену налаже да се "господин Алфред Кине денацификује и сврстава у категорију која му омогућава да настави вођење своје фирме".
Од тада су Кинеови званично сматрани обичним сљедбеницима нацистичког режима и избјегли су било какву кривичну одговорност.
Алфред Кине је 1952. постао је главни власник и једини директор фирме Кине + Нагел. Брат Вернер је емигрирао је у Јужну Африку, гдје је средином педесетих година преминуо.
У служби њемачких обавјештајаца?
Стручњак за обавјештајне службе Ерих Шмит-Енбом сматра да је фирма Кине + Нагел, попут многих других фирми које су пословале са иностранством, након рата служила као параван за Организацију Гелен, претечу њемачке Савезне обавјештајне службе (БНД) која је настала 1956.
То је била ситуација у којој су обје стране имале користи: Обавјештајна служба је искориштавала широку пословну мрежу компаније, док је Алфред Кине могао несметано да настави да је води.
Клаус-Михаел Кине и фирма Кине+Нагел
Клаус-Михаел Кине у очеви фирму је ушао 1958. Потом је са само 29 година, 1966. постао директор и убрзо сједиште фирме пребацио у Швајцарску. Данас је њен почасни предсједник, док Фондација Кине, једна од највећих у Европи, држи преко 50 процената власништва над компанијом.
Клаус-Михаил Кине нема дјеце. Компанија је његово насљеђе – и он га и даље штити.
У изјави за истраживачки тим АРД емисије Решке Фернсехен, Кине је 2025. рекао: "Сматрам да су мој отац и стриц под тадашњим околностима добро провели нашу компанију кроз Други свјетски рат".
А портпарол компаније Кине+Нагел је на упит новинара изјавио: "Компанија је своју улогу у периоду нацизма темељно и критички преиспитала и обрадила".
Компанија је више пута истицала да су њихови "архиви у главним филијалама у Бремену и Хамбургу уништени током Другог свјетског рата".
Међутим, студију коју је још 2014. наручио Ханделсблатт истраживачки институт, Клаус-Михаил Кине је наводно одбацио ријечима: "Мој отац није био нациста" и до данас блокира њено објављење - како пише аутор Дејвид де Јонг у чланку за амерички "Венити Фер".
Многи њемачки милијардери су профитери нацистичког периода
Компанија Кине + Нагел, као и породица Кине, никако нису једини њемачки милијардери који су профитирали током нацизма. Поред породица Квант и Клатен, Порше-Пих, Флик, Еткер и фон Финк, Клаус-Михаил Кине се налази у друштву насљедника милијардерских империја чије породично богатство потиче из времена нацистичке ере.
За разлику од многих великих компанија које су у међувремену одлучиле да се јавно суоче са својом прошлошћу, Клаус-Михаел Кине одбија да то учини и 80. година од краја Другог свјетског рата.
.webp)
