Након шокантне изборне побједе радикалне деснице у Холандији сви се питају има ли неки нови кандидат крајње деснице има шансе на изборима.
У скоро десетак европских земаља, укључујући Француску и Њемачку, тврдокорне анти-имиграционе странке, неке од њих екстремније од Вилдерса, тренутно воде анкете, или на другом мјесту и дишу за врат водећој опцији.
Борба Европе да илегалну миграцију стави под контролу и растући трошкови живота нису ништа ново.
Међутим, оно што је ново је рат између Израела и Хамаса, који подстиче цивилизацијске тензије у срцу многих европских земаља са већинским муслиманским становништвом, кажу за Политико аналитичари и искуснији политички оперативци.
Док пропалестински протести доводе десетине хиљада људи на улице градова од Лондона до Берлина усред растуће кризе због миграција, тероризма и економије, дугогодишњи политичари крајње деснице попут Вилдерса и Марин Ле Пен у Француској не морају нужно да појачавају реторика.
Протести су свакако ишли у њихову корист, а тога су свјесни и лидери крајње деснице.
"Одакле долазе сви ови људи? Да ли је ово моја земља?", рекао је Вилдерс у предизборној дебати, изражавајући љутњу због протеста подстакнутих антисемитским испадима.
Ле Пен се, с друге стране, удварала забринутој француској јеврејској заједници, гласно подржавајући Израел и појављујући се на антисемитистичким маршевима, упркос антисемитском педигреу њене странке.
Они, међутим, не учествују у свеопштем крсташком рату шведских демократа, који гласно позивају да се џамије сравне са земљом.
У Холандији је готово заборављени Вилдерс неочекивано скочио на врх холандских анкета посљедњих дана пред опште изборе.
Умекшавање политичких порука не значи да лидери крајње деснице одустају од својих суштинских увјерења и да не покушавају да привуку бирачко тијело које иде даље удесно.
"Отишло је даље од имиграције... то је осјећај сукоба цивилизација, осјећај да постоје трвења између ислама и Запада", рекао је Жан-Ив Ками, стручњак за крајње десничарске покрете у Европи за Жан Жорес фондација у Паризу.
"То је страх изражен на десном крилу конзервативаца, гдје се ислам сматра супротстављеним европском начину живота... и гдје се сматра да је Европа изгубила контролу над својим границама", оцијенио је он.
Европски избори су за мање од годину дана, али ова опојна мјешавина — мијешање мигрантске кризе са оживљеним страхом од политичког ислама — чини да се странке естаблишмента презноје.
У недјељама које су претходиле холандским изборима, Вилдерс није водио кампању на антиисламској платформи, нити је изазивао бијес против пропалестинских протеста у европским градовима. Умјесто тога, фокусирао се на егзистенцијална питања попут стамбене кризе за Холанђане.
За бираче који су можда забринути због становања и наводног сукоба цивилизација, он се показао као очигледан избор.
"Криза на Блиском истоку... играла је одлучујућу и комплементарну улогу", написао је Кристоф де Воогд, стручњак за холандску политику на институту Science Po.
"Вилдерсова партија, ПВВ, је историјски веома произраелска... А про-Хамас и јасно антисемитски протести узнемирили су тиху већину која је увијек имала симпатије према Израелу", примијетио је он у француском дневнику Ле Фигаро.
Према ријечима Милана Нича, политичког аналитичара њемачког Савјета за спољне послове, протести су одиграли улогу у побједи Вилдерса, али је његова пажња заправо била усмјерена на друго мјесто.
"Покрети на крајњој десници усвојили су паметнију стратегију. Ако су увјерени да неће изгубити свој основни глас, кренуће ка центру како би добили неколико додатних процентних поена, рекао је он.
