Снажан земљотрес који је 6. фебруара прошле године погодио Турску и Сирију изазвао је бројна разарања као и велики број жртава. Ипак, у смртоносном земљотресу, живот је нашао свој пут. Док су се зграде рушиле као куле од карата, на свијет је дошла једна дјевојчица, пркосећи катастрофи и паклу који се одвијао око ње.
Њена цијела породица је погинула када им се након земљотреса срушила кућа. Њу су рођаци и комшије пронашли док је испод рушевина пупчаном врпцом била везана за своју мајку.
Када је извучена из рушевина она је одмах пребачена у болницу, гдје су јој љекари дали име Аја, што у преводу са арапског значи "чудо" и "дар од Бога". Након што се опоравила у болници, њу је усвојила тетка, која је одлучила да јој промијени име и назове је Афра по њеној мајци.
"Никада нећемо дати Афру. Многи желе да је усвоје, али ми је нећемо дати. Бринућемо о њој као да је наше дијете", рекла је у марту прошле године њена тетка Хала.
Годину дана касније Афра и даље живи са рођацима и потпуно се опоравила од повреда које је задобила испод рушевина.
На срећу повреде нису оставиле никакве посљедице на њу и већ увелико хода и покушава да прича.
"Када сам видјела да је проходала била сам неизмјерно срећна. Тада сам се сјетила њених родитеља, знала сам да би и они били пресрећни да то могу да виде", рекла је тетка.
"Мама и тата"
Њен теча каже да Афру од почетка не одвавају од остале дјеце.
"Моје срце има осам дијелова. Једно припада мојој жени, остало мојој дјеци. Нама су њени родитељи оставили Афру и могу да почивају у миру", рекао је њен ујак Халил.
Тетка Хала каже да је Афра почела да прича и да су јој прве ријечи биле мама и тата.
С обзиром на то да живи у кући са још шесторо дјеце, тетка каже да она покушава да прича са рођацима иако је они не разумију. Посебно је везана за њену осмогодишњу рођаку Доу.
"Волим сву моју браћу и сестре, али Афра је посебна. Волим да се играм са њом, волим да је близу мене. Када плаче моја мама је узме у руке, али некада и тада не престаје да плаче. Онда је ја узмем у руке и она се смири", рекла је Доа.
Иако се труде да живе нормално, траума коју су доживјели их стално прати.
"Оно што смо преживјели је катастрофа у сваком смислу. Молимо Бога да тако нешто више никада не доживимо", рекла је Хала.
