Два владара: Они диктирају цијену горива

Сјеверноморска нафта Брент за октобарску испоруку пала је на 68,09 долара по барелу, док је амерички WTI клизнуо на 64,09 долара. Ипак, посматрано на недјељном нивоу, Брент је у плусу 0,6 одсто, а WTI 0,8 одсто, што значи да тржиште и даље види потенцијал за раст цијена, упркос дневним корекцијама, преноси Ројтерс.

На почетку недјеље цијене су подигле информације о украјинским нападима на руске извозне терминале у Црном мору, чиме је доведена у питање стабилност испорука из Русије, једног од највећих свјетских извозника нафте.

Ситуацију је додатно заоштрила изјава њемачког канцелара Фридриха Мерца да неће бити директног сусрета између руског предсједника Владимира Путина и украјинског предсједника Володимира Зеленског, што је сигнал да дипломатски канали остају блокирани. Самим тим, ризик од дуготрајног рата и нових удара на енергетске инфраструктурне објекте остаје висок, а тиме и нервоза на тржишту.

Крај љетње сезоне вожње

Са друге стране, крај љетње сезоне вожње у САД, када је потрошња горива традиционално највећа, почео је да смањује притисак на потражњу. Аналитичари упозоравају да ће ОПЕЦ+ вјероватно постепено повећати производњу након укидања добровољних резова, док глобална рафинеријска активност улази у фазу сезонског пада.

То би, по процјенама водећих инвестиционих банака, могло да повуче цијене наниже, можда и до 63 долара за Брент до краја године, под условом да не дође до озбиљнијих геополитичких потреса.

Политички фактор додатно компликује тржиште. Послије руских напада на Кијев, расте вјероватноћа да САД и ЕУ уведу нове санкције Москви. Истовремено, Вашингтон снажно притиска Индију да ограничи или прекине куповину руске нафте, јер Њу Делхи посљедњих година купује око 40 одсто својих потреба управо од Русије, по цијенама знатно нижим од свјетског просјека.

Индија на удару

Амерички предсједник Доналд Трамп увео је двоструко више тарифе на индијски увоз, до 50 процената, тврдећи да Индија препродајом руске нафте помаже Кремљу да финансира рат. Његов савјетник Питер Навароотворено је оптужио Њу Делхи да "пере" руску нафту, увози је, прерађују и затим извози на западна тржишта, док Русија зарађује милијарде.

Индија је категорички одбацила оптужбе, истичући да куповина јефтине руске нафте омогућава стабилност домаћег тржишта и ниже цијене горива за становништво, што је кључно за економију од 1,4 милијарде људи. Индијски званичници указују и на "двоструке стандарде" Запада, јер многе европске државе и даље купују руске прерађевине, укључујући дизел и нафтне деривате, у вриједности од више милијарди долара.

Трговци на терену наводе да ће индијске рафинерије у септембру повећати увоз руског деривата за 10 до 20 одсто, јер је економска логика једноставна. Руска нафта јефтинија је за 15 до 20 долара по барелу у односу на конкуренцију са Блиског истока. То је Индију претворило у највећег купца руске нафте на свијету, испред Кине и Турске.

Ситуацију додатно компликују санкције ЕУ. Од 2. септембра на снагу ступа нови цјеновни плафон од 47,60 долара по барелу за руску нафту, који ограничава приступ западним бродарским и осигуравајућим услугама за скупље пошиљке.

Ако би Индија попустила америчком притиску и смањила увоз, глобалне испоруке могле би да падну и до милион барела дневно, што би у кратком року гурнуло цене ка 100 долара. То би погодило и земље у развоју, које су посебно осјетљиве на скок трошкова енергената.

Упркос притисцима, све анализе указују да ће Индија наставити да купује руску нафту, јер је то једини начин да обезбиједи стабилне и повољне изворе енергије за своју убрзано растућу привреду. Санкције и тарифе, иако политички значајне, не мијењају основну рачуницу.

Москва има купца спремног да преузме вишак понуде, а Њу Делхи има добављача који му омогућава енергетску сигурност по нижим цијенама. Због тога многи аналитичари вјерују да ће управо овај енергетски савез Русије и Индије у наредним мјесецима обликовати глобалну цијену нафте, док ће Запад моћи да утиче само ограниченим регулаторним мјерама.

(б92)