Естонија, земља са мало више од милион становника, спремна је да евакуише цијелу своју популацију у иностранство ако избије рат. То је рекао нови командант естонских одбрамбених снага генерал-мајор Андрус Мерило на семинару организованом у Талину.
"Морамо бити спремни да евакуишемо људе ван опасне зоне, а у најгорем случају, опасна зона покрива цијелу Естонију. (У том случају) важни су нам поморски, копнени и ваздушни саобраћај, рекао је Мерило у Талину.
Према његовим ријечима, у случају рата, естонска војска почиње да уништава сопствене градове, јер спрјечава или бар отежава напредовање непријатеља који напада Естонију. Према Мерилу, када Русија иде у рат, она увијек има за циљ освајање копнених подручја.
Мерило је рекао да одбрамбене снаге Естоније не желе да открију све детаље у вези са плановима које имају за своје градове у случају рата.
"Ако неко вјерује да нећемо почети ратове из Нарве, вара се. Ако буде потребно, естонска војска ће сама почети да уништава естонске градове. На примјер, у Нарви морате бити спремни на то да су градска инфраструктура и улице учињене непроходним за противника", рекао је Мерило.
Он је додао да не желе о томе да причају на сва звона, али да је у ратној ситуацији веома важно да инфраструктура може да се искористи да спријечи кретање непријатеља.
Мерило је истакао да ће војска разнијети мостове и зграде уколико то буде потребно. Он је испричао како се у Финској деценијама планира инфраструктура са идејом да се по потреби може и дигнути у ваздух.
На примјер, Мерило је на семинару заузео вијадукт Канама, у општини Саку код Талина, чије је дизање у ваздух прије неколико недјеља дало одбрамбеним снагама Естоније увјежбавање у уништавању инфраструктуре. За експлозију је утрошено 60 килограма ТНТ-а. Биће изграђен нови који ће замијенити стари вијадукт, који такође боље одговара потребама војске.
Према Андрусу Мерилу, по много чему је члан три НАТО-а заправо чак и важнији од члана пет, који покреће заједничку одбрану НАТО-а, јер према члану три све земље морају имати независне одбрамбене способности којима могу допринети заједничкој одбрани.
Према Мериловом мишљењу, Естонија се сада налази у ситуацији у којој је у току војна ескалација (ширење) и гдје би напад на Естонију могао постати вјероватнија опција него што је сада.
"Напад на Естонију може да се претвори у реалнију могућности него што је то био икада током наше независне историје. Хтјели ми то или не, ако избије рат између НАТО-а и Русије, због нашег географског положаја, борбена дејства ће почети и на нашим просторима. Естонија је погранична земља. Ако почне рат, ионако ћемо изгубити једно или друго - људе, инфраструктуру, територију", рекао је он.
Према Мериловом мишљењу, лакше је замијенити војне елементе, али и људе, него инфраструктуру као што су путеви, мостови, луке и жељезничке везе. Мерило је такође рекао да се "Балтички зид" који се сада гради не може поредити са Мажино линијом током Другог свјетског рата.
"Прије се ради о широким техничким могућностима које непријатељу могу отежати кретање. Путеве који се тренутно граде војска жели да уништи мало по мало током рата. Дакле, мора се наћи баланс између потреба рата и мирнодопских потреба", додао је он.
Генерал-мајор Андрус Мерило говорио је у Талину на семинару за естонске градитеље инфраструктуре. Његова отвореност изненадила је многе у Естонији. Многи су се такође питали да ли би сви естонски цивили заиста могли да буду пребачени у стране земље и, на примјер, у сусједну Финску?
У Естонији живи више од милион људи. У Естонији не постоје велика и модерна склоништа од бомби отворена за све цивиле, а она у овом тренутку не намјерава да их гради, тако да је бјекство једини начин да се цивилно становништво склони од рата.
Финска би била најлогичнија земља у коју треба побјећи, пошто Естонија има блиске бродске везе са Финском.
Пруга The Rail Baltic која прелази преко Балтика могла би да транспортује цивиле у централну Европу, али неће бити завршена прије наредне деценије.