Потпредсједник САД Џеј Ди Ванс обратио се учесницима Минхенске безбједносне конференције, а аналитичари наводе да је његов говор најава прекретнице у односима не само САД и Европе, већ и глобалних односа.
Говор преносимо у цијелости:
"Захваљујем се свим окупљеним делегатима, истакнутим личностима и медијским представницима, а посебно се захваљујем домаћинима Минхенске безбједносне конференције који су приредили овакав невјероватан догађај.
Узбуђени смо што смо овдје и драго нам је што смо овдје. Једна од ствари о којој бих данас желио да говорим јесу наше заједничке вриједности.
Сјајно је вратити се у Њемачку. Као што сте раније чули, био сам овдје прошле године као сенатор САД.
Сусрео сам се с министром спољних послова Дејвидом Ламијеом и нашалио сам се да смо прошле године обојица радили други посао. Али сада је вријеме да све наше државе и сви ми који смо имали срећу да нам наши народи дају политичку моћ, то мудро искористимо да побољшамо свој живот.
Желим да кажем да сам имао срећу да проведем неко вријеме изван зидова ове конференције у посљедњих 24 сата и био сам толико импресиониран гостопримством људи, иако су били потресени због јучерашњег ужасног напада. Први пут сам био у Минхену са својом супругом, која је и данас овдје са мном, на приватном путовању.
Одувијек сам волио Минхен и одувијек сам волио његове становнике. Желим само да кажем да смо веома ганути, а наше мисли и молитве су уз Минхен и све оне који су погођени злом које је нанијето овој прелијепој заједници.
Мислимо на вас и молимо се за вас и изражавамо вам нашу подршку у наредним данима и седмицама. Надам се да то неће бити посљедњи аплауз који ћу добити.
Окупили смо се на овој конференцији да разговарамо о безбједности, а обично мислимо на пријетње нашој спољној безбједности. Видим много великих војних лидера окупљених данас овдје. Трампова администрација је веома забринута за европску безбједност и вјерује да можемо да дођемо до разумног рјешења између Русије и Украјине, а вјерује и да је веома важно да Европа у наредним годинама значајно појача своју одбрану.
Пријетња која ме највише брине када је ријеч о Европи није Русија, нити Кина, нити било који други спољни актер. Ја сам забринут због пријетње изнутра - узмицања Европе пред неким од њених основних вриједности, вриједности које дијели са САД.
Био сам изненађен што је један бивши европски комесар звучао одушевљено што је румунска влада поништила читаве изборе.
Он је упозорио да ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити и у Њемачкој.
Такве галантне изјаве шокантне су за америчке уши.
Годинама нам говоре да се све што финансирамо и подржавамо ради у име наших заједничких демократских вриједности.
Све од наше украјинске политике до дигиталне цензуре, књижи се као одбрана демократије.
Али када видимо да европски судови поништавају изборе и високе званичнике које пријете да ће поништити и друге, требало би да се запитамо да ли се држимо прокламованог високог стандарда.
Кажем ми, јер истински вјерујем да смо у истом тиму.
Морамо учинити више од само разговора о демократским вриједностима.
Морамо их живјети. У живом сјећању многих од вас у овој просторији, Хладни рат је изњедрио браниоце демократије од многих тиранских сила на овом континенту. Погледајте само страну у тој борби која је цензурисала неистомишљенике, која је затварала цркве, која је отказивала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако нису.
И хвала Богу да су изгубили хладни рат.
Изгубили су јер нису цијенили ни поштовали све изузетне благослове слободе, слободу да се изненадите, да погријешите, да смишљате иновације, да градите. Како се испоставило, не можете наређивати иновацију или креативност, као што не можете натјерати људе шта да мисле, шта да осјећају или у шта да вјерују. А ми вјерујемо да су те ствари повезане. Нажалост, када погледам Европу данас, понекад није баш јасно шта се догодило неким од побједника у Хладном рату.
Гледам у Брисел, гдје су комесари Европске комисије упозорили грађане да намјеравају да угасе друштвене мреже у вријеме грађанских немира чим уоче оно што су процијенили као "садржај мржње". Или баш у ову земљу у којој је полиција извршила рације против грађана осумњичених да објављују антифеминистичке коментаре на интернету у оквиру "борбе против мизогиније".
Гледам у Шведску, гдје је прије двије седмице влада осудила хришћанског активисту за учешће у спаљивању Курана које је резултирало убиством његовог пријатеља.
И као што је судија у његовом случају језиво примијетио, шведски закони о наводној заштити слободе изражавања, у ствари, не дају "слободну пропусницу" да се било шта уради или каже без опасности да увриједи групу која има то увјерење.
И што је можда највише забрињавајуће, гледам на наше веома драге пријатеље, Уједињено Краљевство, гдје је назадовање од права савјести ставило основне слободе религиозних Британаца посебно на нишан. Прије нешто више од двије године, британска влада оптужила је Адама Смита Конера, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за гнусни злочин да је стајао 50 метара од клинике за абортусе и тихо се молио три минута, не ометајући никога, не комуницирајући ни са ким, само се тихо молио сам.
Након што су га британски органи за спровођење закона уочили и захтијевали да им каже за шта се моли, Адам је једноставно одговорио, да је то било у име његовог нерођеног сина, којег је његова бивша дјевојка абортирали неколико година раније.
Полицајце то није дотакло.
Адам је проглашен кривим за кршење новог владиног закона о тампон зонама, који криминализује тиху молитву и друге радње које могу утицати на одлуку особе у кругу од 200 метара од установе за абортус. Осуђен је да тужилаштву плати хиљаде фунти судских трошкова.
Волио бих да могу да кажем да је ово случајност, једнократни, суманути примјер лоше написаног закона који је донијет против једне особе. Али не.
Прошлог октобра, прије само неколико мјесеци, шкотска влада је почела да дијели писма грађанима чије куће се налазе у тзв. зонама безбједног приступа, упозоравајући их да чак и приватна молитва у њиховом дому може представљати кршење закона. Наравно, влада је позвала људе да пријаве све суграђане за које се сумња да су криви за мисаони злочин у Британији и широм Европе.
Бојим се да је слобода говора у повлачењу и у интересу комедије, пријатељи моји. Али у интересу истине, признаћу да понекад најгласнији гласови за цензуру долазе не из Европе, већ из моје земље, гдје је претходна администрација пријетила и малтретирала компаније друштвених мрежа да цензуришу тзв. дезинформације. Дезинформације, као што је, на примјер, идеја да је вирус корона вјероватно процурио из лабораторије у Кини.
Наша власт је охрабривала приватне компаније да ућуткају људе који су се усудили да изговоре оно што се показало као очигледна истина.
Тако да данас долазим овдје не само са запажањем, већ и са понудом. И баш као што је изгледало да је Бајденова администрација очајнички жељела да ућутка људе да говоре шта мисле, тако ће Трампова администрација учинити управо супротно, и надам се да можемо заједно да радимо на томе.
Вашингтон има новог шерифа.
И под вођством Доналда Трампа, можда се не слажемо с вашим ставовима, али ћемо се борити да одбранимо ваше право да их понудите јавно. Сада смо дошли до тачке гдје је ситуација постала толико лоша да је Румунија овог децембра директно поништила резултате предсједничких избора на основу слабих сумњи обавјештајне агенције и огромног притиска њених континенталних сусједа.
Колико сам разумио, аргумент је био да су руске дезинформације заразиле румунске изборе.
Али замолио бих своје европске пријатеље да имају неку перспективу. Можете вјеровати да је погрешно што Русија купује рекламе на друштвеним мрежама како би утицала на ваше изборе.
Ми свакако вјерујемо. Можете то осудити чак и на свјетској сцени. Али ако се ваша демократија може уништити с неколико стотина хиљада долара за потребе дигиталног оглашавања из стране земље, онда она и није била толико јака.
Добра вијест је да мислим да су ваше демократије знатно мање крхке него што се многи људи очигледно плаше.
И заиста вјерујем да ће, ако дозволимо нашим грађанима да изнесу своје мишљење, оно бити још јаче. То нас, наравно, враћа у Минхен, гдје су организатори управо ове конференције забранили посланицима који представљају популистичке партије и љевице и деснице да учествују у овим разговорима.
Опет кажем, не морамо да се слажемо са свиме или било чиме што људи кажу. Али када политички лидери представљају важно бирачко тијело, на нама је да барем учествујемо у дијалогу с њима.
Многима од нас с друге стране Атлантика, то све више личи на старе укоријењене интересе који се крију иза ружних ријечи из совјетског доба као што су погрешне информације и дезинформације, којима се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може да изрази другачије мишљење или, не дај Боже, да гласа на другачији начин, или још горе, да побиједи на изборима.
Ово је конференција о безбједности и сигуран сам да сте сви дошли овдје спремни да разговарате о томе како тачно намјеравате да повећате потрошњу на одбрану у наредних неколико година у складу с неким новим циљем.
То је сјајно, јер као што је предсједник Трамп јасно рекао, вјерујемо да наши европски пријатељи морају да играју већу улогу у будућности овог континента.
Мислимо да нисте најбоље схватили овај израз "подјела терета", али мислимо да је то важан дио нашег заједничког савеза који Европљани треба да подрже док се Америка усредсређује на друге дијелове свијета који су у великој опасности.
Дозволите ми да вас питам како ћете уопште ријешити буџетске проблеме ако не знате од чега се уопште браните? Већ сам много тога чуо у својим разговорима, а имао сам много сјајних разговора с многим људима који су се окупили овдје у овој просторији.
Чуо сам много о томе од чега треба да се браните, и наравно, то је важно. Али оно што ми није толико јасно, а свакако мислим и многим грађанима Европе, јесте од чега се тачно браните. Која је позитивна визија која анимира овај заједнички безбједносни договор за који сви вјерујемо да је толико важан?
Дубоко вјерујем да нема безбједности ако се плашите гласова, мишљења и савјести који воде ваш народ. Европа се суочава с многим изазовима. Али криза с којом се овај континент суочава управо сада, криза с којом се сви заједно суочавамо, јесте она коју сами стварамо.
Ако се кандидујете у страху од властитих гласача, Америка не може ништа да учини за вас. У том смислу, не постоји ништа што ви можете учинити за амерички народ који је изабрао мене и предсједника Трампа. Потребни су вам демократски мандати да бисте постигли било шта вриједно у наредним годинама.
Зар нисмо научили да танки мандати дају нестабилне резултате?
Али постоји толико много вриједности што се може постићи таквом врстом демократског мандата за који мислим да ће произаћи из бољег реаговања на гласове ваших грађана. Ако желите да уживате у конкурентним економијама, ако желите да уживате у приступачној енергији и безбједним ланцима снабдијевања, онда су вам потребни мандати јер морате да доносите тешке изборе да бисте уживали у свим овим стварима.
Наравно, ми то веома добро знамо. У Америци не можете освојити демократски мандат уколико цензуришете противнике или их пошаљете у затвор. Било да је то вођа опозиције, понизна хришћанка која се моли у властитој кући или новинар који покушава да саопшти вијест.
Нити га можете освојити занемаривањем свог основног бирачког тијела због питања ко може да буде дио нашег заједничког друштва.
Од свих хитних изазова с којима се суочавају овдје присутне нације, вјерујем да нема хитнијег изазова од масовне миграције. Данас се скоро сваки пети човјек који живи у овој земљи доселио овдје из иностранства. То је, наравно, рекорд свих времена. Слично је и у САД, највиши рекорд свих времена.
Број имиграната који су ушли у ЕУ из земаља које нису чланице ЕУ се удвостручио само од 2021. до 2022. године и од тада се знатно повећао.
Ситуација је свима позната. То се није материјализовао у вакууму. То је резултат низа свјесних одлука које су донијели политичари широм континента, и други широм свијета, током једне деценије.
Видјели смо страхоте које су настале због тих одлука баш јуче у овом граду.
И наравно, не могу а да поново да споменем жртве којима је упропашћен прелијеп зимски дан у Минхену. Наше мисли и молитве су с њима и остаће с њима. Али зашто се то уопште догодило?
То је ужасна прича, коју смо чули превише пута у Европи, а нажалост и превише пута у САД. Тражилац азила, често младић у средњим 20-им годинама, већ познат полицији, забио се аутомобилом у гомилу и уништио заједницу. Колико пута морамо да претрпимо ове ужасне догађаје прије него што промијенимо курс и покренемо нашу заједничку цивилизацију у новом правцу? Ниједан гласач на овом континенту није отишао до гласачке кутије да отвори капије милионима непровјерених имиграната.
Али знате ли за шта су гласали? У Енглеској су гласали за Брегзит.
И слагали се они с тим или не, гласали су за то.
Све више људи широм Европе гласа за политичке лидере који обећавају да ће стати на крај неконтролисаним миграцијама. Ја се слажем с многим од тих забринутости, али ви не морате да се слажете са мном.
Мислим да је људима стало до њихових домова. Брину се за своје снове. Брину се за своју безбједност и желе да приуште све што могу себи и својој дјеци.
И паметни су. Мислим да је ово једна од најважнијих ствари које сам научио у свом кратком времену у политици. Супротно ономе што можете чути неколико планина одавде, у Давосу, грађани свих наших нација уопштено не мисле о себи као о образованим животињама или као о замјењивим зупчаницима глобалне економије. И није изненађујуће што не желе да их њихови лидери немилосрдно мијешају или немилосрдно игноришу. А посао демократије је да рјешава ова велика питања уз помоћ гласачке кутије.
Вјерујем да отпуштање људи, одбацивање њихових брига или још горе, гашење медија, гашење избора или искључивање људи из политичког процеса ништа не штити. У ствари, то је најлакши начин да се уништи демократија. Говор и изражавање мишљења не представља мијешање у изборе.
Чак и када људи изражавају ставове ван ваше земље, па чак и када су ти људи веома утицајни - вјерујте ми, желим то да кажем на шаљив начин - ако америчка демократија може да преживи десет година грдњи Грете Тунберг, преживјећете и ви неколико мјесеци Илона Маска.
Али оно што ниједна демократија, америчка, њемачка или европска, неће преживјети, јесте да каже милионима гласача да су њихове мисли и бриге, њихове тежње, њихове молбе за олакшањем неважеће или недостојне да се чак и разматрају.
Демократија почива на свјетом принципу да је глас народа важан. Нема мјеста за заштитне зидове. Или се придржавате принципа или не. Европљани, тај народ има глас. Европски лидери имају избор. И чврсто вјерујем да не треба да се плашимо будућности.
Прихватите оно што вам људи говоре, чак и када је изненађујуће, чак и када се не слажете. И ако то учините, можете се суочити са сигурном будућношћу и самопоуздањем, знајући да нација стоји иза сваког од вас. То је, за мене, велика магија демократије. Није у овим каменим зградама или прелијепим хотелима. Није чак ни у великим институцијама које смо заједно изградили као друштво.
Вјеровати у демократију значи разумјети да сваки наш грађанин има мудрост и има глас. Ако одбијемо да послушамо тај глас, чак и наше најуспјешније борбе неће обезбиједити много.
Као што је папа Јован Павле Други, по мом мишљењу, један од најнеобичнијих шампиона демократије на овом или било ком другом континенту, једном рекао: "Не бојте се". Не треба да се плашимо наших људи чак ни када изражавају ставове који се не слажу с њиховим вођством.
Хвала свима. Срећно свима. Бог вас благословио - рекао је потпредсједник САД Џеј Ди Ванс у обраћању учесницима Минхенске безбједносне конференције.
