Британски научници открили су сигнал који би могао да помогне у рјешавању мистерије лета МХ370 Малезија ерлајнса.
Истраживачи из Кардифа анализирали су податке са хидрофона - подводних микрофона - који су ухватили сигнал од шест секунди снимљен отприлике у вријеме када се вјерује да се авион срушио у Индијски океан након што је остао без горива.
Предложили су наставак тестирања како би се утврдила тачна локација несталог авиона.
Подсјетимо, Боинг 777 Малезија ерлајнса нестао је прије више од 10 година, 8. марта 2014. године, а у њему је било 239 људи.
Потрага за несталим авионом траје годинама, али напори до сада нису уродили плодом, а нестанак авиона остаје једна од највећих мистерија авијације.
Снажан удар мора бити забиљежен
Боинг 777 тежак је 200 тона и вјероватно се срушио у океан брзином од 200 метара у секунди, а кинетичка енергија ослобођена таквим ударом је еквивалентна малом земљотресу, који би био довољан да га хидрофони сниме хиљадама миља далеко.
Постоје двије хидроакустичне станице које могу да детектују такав сигнал. Један је у Кејп Левин у западној Аустралији, а други је на британској територији Дијего Гарсија у Индијском океану.
Они су успостављени као дио надзорног режима Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних проба. Обје локације су биле оперативне у вријеме када се вјерује да је МХ370 пао у Индијски океан.
Хидроакустичке станице су раније детектовале карактеристичне сигнале притиска од пада авиона, као и земљотреса различитих величина на удаљеностима већим од 3.000 миља.
У свом истраживању, тим Универзитета у Кардифу идентификовао је један сигнал који је одговарао уском временском оквиру када је летјелица могла да се сруши у океан 8. марта 2014. Снимљен је на станици Цапе Левин, али није примјећен на станици Дијего Гарсија.
- С обзиром на осјетљивост хидрофона, мало је вјероватно да велика летјелица која удари у површину океана не би оставила видљив траг притиска, посебно на оближњим хидрофонима, рекао је истраживач др Усама Кадри.
Његов тим вјерује да би даља истраживања могла да разоткрију мистерију на сличан начин на који је подморница аргентинске морнарице, АРА Сан Хуан, пронађена на морском дну годину дана након имплозије 15. новембра 2017. која ју је бацила у дубине јужног Атлантика.
Пронашли су брод након што су детонирали гранате у океану како би симулирали експлозију на подморници, а затим упоредили сигнале са оних са звуковима које су ухватили хидрофони када је експлодирала.
Као резултат тога, пронашли су олупину на дубини од скоро 900 метара, око 466 километара од обале Аргентине.
Експеримент би могао да реши мистерију
Он сматра да би се исти експеримент могао урадити и у овом случају.
– Када би се утврдило да су сигнали повезани, то би значајно сузило, готово прецизно одредило локацију летјелице. С друге стране, ако се утврди да сигнали нису повезани, то би указивало на потребу да надлежни преиспитају временски оквир или локацију утврђену досадашњим напорима службене потраге, рекао је он.
Британија је већ одиграла кључну улогу у одређивању подручја претраге.
Двије недјеље након нестанка, Инмарсат, британска компанија за сателитске телекомуникације, открила је да је сателитска јединица авиона одговарала на захтјеве сваки сат након што је нестала са других радара. Сарадња са Огранком за ваздушне истраге Уједињеног Краљевства пружила је истражитељима потенцијалну област за претрагу.
Током три године, Аустралија, Сједињене Државе, Кина и Малезија истражиле су 46.000 квадратних миља морског дна југозападно од Перта.
У 2015. и 2016. години, крхотине су се појавиле на обали и на неколико острва у Индијском океану, укључујући Реунион, а неке су однијеле и на обалу Африке. Приватни предузетник Оцеан Инфинити покренуо је нову потрагу у јануару 2018. године, али након шестомјесечне потраге ни она није успјела да нађе ништа.
