Регион на крајњем сјеверу Тексаса, који обухвата 26 округа, постао је поприште највећег икада забиљеженог пожара у овој држави. Ватра се раширила на површини од више од 5.000 km2, на подручју које се граничи са Новим Мексиком на западу и Оклахомом на сјеверу и истоку. Ватра је изазвала огромну штету, а има и погинулих. Ипак, у највећем броју страдају животиње. Пожар још увијек није потпуно под контролом.
Пољопривредне власти државе Тексас кажу да се 85 одсто цијеле популације стоке у Тексасу налази управо у овој области која је захваћена катастрофалним пожаром. Њихове тренутне процјене су да ће најмање 10.000 грла стоке умријети или директно у пожару или ће морати да буду еутаназиране због опекотина које су задобиле.
Очевици свједоче да су видјели доста крава које су још живе, али са спаљеним роговима, опрљеном длаком, вименом у опекотинама. Кажу да је призор животиња које пате врло тужан и узнемирујући, преноси PlantBased.
Канцеларија државног климатолога даје забрињавајуће прогнозе
Пожари на сточарским имањима и на отвореном у којима страдају домаће животиње и имовина људи, дешавају се посљедњих година све чешће и чешће. Канцеларија државног климатолога у Тексасу је 2021. године објавила детаљан извјештај у коме је упозорила да се наредних година очекује да ће климатске промјене донијети значајно топлије и сувље временске прилике које ће увећати ризике од пожара широм државе.
Чак и по најоптимистичнијим моделима, базираним на трендовима за посљедњих 50-70 година, климатолози предвиђају да ће свака наредна година од 2036. па надаље по температурама бити у рангу пет најтоплијих икада забиљежених у историји.
Овако високе температуре и сува клима у наредним годинама би могле за домаће животиње на фармама у Тексасу да донесу још много ужасних страдања у пожарима, али и патње због топлотних удара. Познато је, наиме, да хиљаде говеда на великим имањима у Тексасу врло често проводи живот на ограђеним узгајалиштима без икаквог природног или вјештачког заклона од сунца.
Сточарска индустрија и климатске промјене
Свјетски систем производње хране одговоран је, по досадашњим сазнањима, за најмање једну трећину свих емисија гасова стаклене баште који потичу од људских активности, а сточарска индустрија је велики дио овог проблема. Пољопривредни прозвођачи широм свијета морају да раскрче огромне количине земљишта како би узгајали биљне културе за исхрану стоке. Стога сточарска индустрија даје огроман допринос проблему дефорестације, односно смањења површина под шумама.
Осим тога, сточарска индустрија је главни извор емисија метана, гаса стаклене баште који има 28 пута већу моћ задржавања топлоте у атмосфери током 100 година од угљендиоксида.
Зато се многи климатолози слажу да би се патња, коју оваквим емисијама сточарска индустрија наноси и људима и животињама на глобалном нивоу, могла знатно ублажити трансформацијом система производње хране у правцу веће заступљености хране биљног поријекла.
