Три мјесеца након почетка војне акције против јеменских Хута, западне земље предвођене Американцима, и даље нису успјеле да постигну значајније резултате и деблокирају трговинске руте кроз Црвено море.
Према писању америчког "Блумберга", неуспјех САД и савезника представља велику побједу за Иран – који је можда директно подстакао Хуте да започну са ударима на бродове, наводно повезане са Израелом у октобру.
Наиме, како је објавио тај портал позивајући се на обавјештајне изворе, иза кампање Хута заправо стоји високи официр иранске Исламске револуционарне гарде Абдул Реза Шахлеј, ког су описали као "дефакто команданта јединица Хута које испаљују ракете и дронове, који има директну комуникацију са вођама покрета".
Шахлејево име је добро познато у америчким војно-обавјештајним круговима, иако је његов живот, као и већина активности иранске Револуционарне гарде, обавијен велом мистерије.
Према доступним подацима, познато је да је Шахлеј приступио Револуционарној гарди непосредно након њеног оснивања 1979, као и да је током Иранско-ирачког рата осамдесетих вјероватно учествовао у тајним мисијама у Ираку, прије свега пружању подршке опозиционом групама које су се бориле против владе Садама Хусеина.
Шахлеј је касније био задужен за борбу против иранске опозиционе организације Муџахедин е-Калк (МеК), која је у то вријеме била стационирана у Ираку. Након америчке инвазије и рушења Садама Хусеина, активности иранских специјалаца биле су усмјерене прије свега против окупационих снага.
Америчка влада је 2008. године именовала Абдул Резу Шахлеја као једног од организатора "веома комплексне операције" у Ираку годину дана раније, у којој је погинуло пет америчких војника. Он се тада нашао на америчкој листи санкционисаних лица.
Након што су америчке службе у октобру 2011. године откриле да Револуционарна гарда наводно припрема атентат на амбасадора Саудијске Арабије у Вашингтону, САД су поново санкционисале Шахлеја, али и још неколико високих иранских официра, укључујући и команданта јединице Кудс Касима Сулејманија.
Како је навело америчко Министарство финансија, управо је Шахлеј требало да донесе коначну одлуку о операцији у Вашингтону.
Вјерује се да је Шахлеј био повезан са ирачком шиитском милицијом Катаиб Хезболах, а да се од 2015. налази у Јемену, тачније у престоници Сани, коју су Хути заузели раније те године. Сматра се да је он највише рангирани официр задужен за Јемен унутар Револуционарне гарде.
Амерички специјални представник за Иран Брајан Хук је у септембру 2019. објавио да Вашингтон нуди награду од 15 милиона долара за информације које би довеле до хватања Шахлеја и чланова његове мреже.
Мистериозни ирански обавјештајац се у медијима посљедњи пут помињао почетком 2020. године, када је "Вашингтон пост" писао да су Американци покушали да га елиминишу истог дана када је убијен и Касим Сулејмани. Ипак, за разлику од свог старог саборца, Шахлеј је успио да се извуче, и тад му се губи траг.
Ирански прсти у Јемену
Умијешаност Ирана у сукоб у Јемену и нападе Хута у Црвеном мору до данас су остале обавијене велом тајне.
Многи западни званичници и медији већ годинама оптужују Техеран да стоји иза акција Хута, али и других чланица тзв. Осовина отпора, укључујући и либански Хезболах и шиитских милиција у Ираку. Те организације се најчешће описују као "ирански проксији".
Међутим, портал "Политико" је, позивајући се на изворе из америчке владе, почетком фебруара објавио да Иран ипак нема директан утицај на потезе шиитских организација на простору Блиског истока, као да америчке обавјештајне службе немају довољно информација о њиховим односима са Техераном како би донео коначан суд о томе ко је заиста одговоран за конкретне нападе на западне трупе и бродове.
С друге стране, Иран признаје да подржава јеменске Хуте, али демантује да им шаље оружје, као и да стоји иза одлука њиховог руководства.
Портал америчког Квинси института недавно је критиковао америчке званичнике и аналитичаре који за сваки потез Хута или либанског Хезболаха у старту оптужују Техеран, наводећи да је ријеч о претераном упрошћавању стварности и "лењој анализи".
У тексту се додаје и да се те тврдње често користе као оправдање за агресивнију политику према Ирану, па чак и директне нападе на ту земљу, коју поред дијела америчког естаблишмента наводно подржавају Израел и поједине арапске државе.
